Danas su Detinjci, običaj je da se deca vezuju: Slavimo i Svetu Varvaru, dan kada se kuva "varica"

U pravoslavnom kalendaru ovaj dan je označen crnim, podebljanim slovom

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Detinjce i Svetu velikomučenicu Varvaru. U pravoslavnom kalendaru ovaj dan je označen crnim, podebljanim slovom.

Detinjci se slave treće nedelje pred Božić. Običaj je da se ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi kaiš, gajtan ili običan kanap, ili običan deblji konac.

Preporučujemo

Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na Detinjce, Materice i Oce ima višestruku simboliku. Prvo simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama.

Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono što je čovek dobro u svom životu učinio.

Dobra i štedljiva deca prikupe nešto sredstava štednjom pa za taj dan nabave neku čast i "dreše" se onima koji ih vežu, odnosno odrešuju se kada daju simbolične poklone koji su pripremili.

Detinjci posebno zadovoljstvo pričinjavaju deci, koja su glavni akteri svih dešavanja, i koja potpuno ravnopravno sa odraslima učestvuju u proslavi i organizaciji ovih praznika. Naročitu radost pored samog vezivanja izazivaju pokloni koji na kraju uvek završe u dečijim rukama.

Na ovaj dan priprema se i ručak nešto svečaniji i bogatiji nego inače, ali obavezno hrana treba da bude posna, jer praznik pada u vreme Božićnog posta. Potpuno u Božićnom duhu, osnovni smisao ovih praznika jeste okupljanje porodice i priprema za najradosniji hrišćanski praznik, Božić.

Srpska Pravoslavna crkva ističe značaj da se deca uče praznovanju i simbolici ovih praznika od malena, kako bi njihov značaj postepeno shvatili i prihvatili. Veličina poklona nije bitna, može da bude neka sitnica ili voće. Važno je proslavljati u zdravlju i veselju i ne dozvoliti da se narodni običaji zaborave i zanemare.

Sveta Varvara se slavi kao krsna slava

Sveta Varvara, poznata kao i Sveta Barbara, živela je u trećem veku u vreme rimskog cara Maksimijana i danas je svetiteljka koju poštuju obe crkve - i katolička i pravoslavna.

Iako nije crveno slovo, u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.

Kult za ovaj dan podednako razvijen kako na Istoku tako i na Zapadu.

Kod nas je sačuvan običaj, da se danas kuva "varica" od raznih žitarica, koja se jede sledećih dana. Takođe se seje žito, koje bi trebalo da ozeleni do Božića.

U "varici" se kuvaju kukuruz, pšenica, pasulj, grašak - uglavnom zrnasti plodovi, koji se kuvaju na laganoj vatri. Jelo se, takođe, zove i "savica", jer se jede sutradan, na praznik prepodobnog Save osvećenog.

Za kuvanje pšenice je potrebna šaka pšenice i tanjir ili posuda u koju ćete je posejati.

U plitku posudu stavite zemlju, pa na nju poređajte pšenicu, koja je stajala u vodi preko noći. Odozgo prekrijte zrna sa još malo zemlje, koju ćete svakodnevno kvasiti, odnosno prskati vodom na sobnoj temperaturi. Pšenična zrna se mogu staviti i bez zemlje. Samo se rasporede po dnu posude, tako da je u potpunosti prekriju.

Ostavi se do ivice bar 1 cm, jer će se pšenica nicanjem raširiti. Zalivati umereno. Najbolje je samo prskati vodom jednom do dva puta dnevno. Može se u sredini posude ostaviti prostor u koji će doći sveća. Uzeti plitki tanjir po želji, u sredinu staviti manju čašu (za rakiju). Nasuti zrna pšenice oko čaše do ivice tanjira.

Pšenicu koju ste posejali možete prekriti pamučnom tkaninom natopljenom vodom. Stavlja se preko, da bi zrna ravnomerno bubrila i da bi dobijala dovoljnu količinu vlage za to. Kada se pojave prve klice, tkaninu treba skloniti da bi pšenica nesmetano nicala.

Dobro je pšenicu natopiti u vodu dva dana ranije da isklija. Zrna se zamotaju u mokru krpu i ostave dan ili dva da nabubre i puste klice. Ako zakasnite, samo stravite na toplije i dobro osvetljeno mesto da brže izraste. Slobodno možete ošišani deo žita upotrebiti za jelo, na primer, da dekorišete salatu. Isklijano žito je veoma zdravo i koristi se u ishrani.

Pšenica ne treba da stoji na jako toplom mestu, blizu radijatora ili peći. Više joj odgovara da sporije raste na sobnoj ili nižoj temperaturi. Ne treba staviti previše pšenice, da ne bi izraslo previše gusto. Dovoljan je jedan red zrna. Ne zalivati preterano, bolje je često prskati, odnosno orošavati. U tanjiru se ne sme zadržavati previše vode.

(Telegraf.rs)