Naslednici podelili imanje, a psa nisu hteli: Istraživali smo kada je dozvoljena eutanazija ljubimaca

Aktivistikinja za prava životinja istakla je uslove pod kojima je moguće "uspavati" ljubimca

Na društvenim mrežama pojavio se snimak iz jedne beogradske veterinarske stanice u kojoj je navodno pokušano uspavljivanje psa čija je vlasnica preminula. Kako u opisu objave stoji, pas je zdrav, a naslednici "nisu našli bolje rešenje" za njega.

Da ovo nije tako redak slučaj u razgovoru za Telegraf.rs potvrdila je aktivistkinja za prava životinja Jelena Jevtović, kojoj smo se obratili sa pitanjma o eutanaziranju ljubimaca.

Preporučujemo

"Kod mene je tako završio jedan pas. Naslednici podelili imovinu, a psa nisu hteli. Onda sam odlučila da ga uzmem. A znam gomilu ljudi koji su bili u istoj situaciji u kakvoj sam bila ja", navela nam je primer čak iz ličnog iskustva.

"U celoj priči najviše nastradaju životinje zbog neodgovornih vlasnika, i na kraju još odluče da ga uspavaju, pa dođe veterinar kome to ne bude problem. Posebna su kategorija ljudi naslednici koji imovinu oberučke prihvataju, koja je ostala za pokojnikom, a pitanje pasa koji su ostali iza pokojnika rešavaju ili eutanazijom ili odvođenjem u azil. Ima i trećih, koji uzmu psa u kola i ostave ga na nekoj njivi, pa šta mu bog da. Takvih ima previše", dodaje.

Iz ugla pravnika govorila nam je o dva dokumenta koji se bave pitanjem usmrćivanja životinja. Prvi se odnosi na životinje čije se meso koristi u ishrani i reč je o Pravilniku o uslovima i sredstvima za lišavanje životinja života. Drugi je Zakon o dobrobiti životinja i on se odnosi na kućne ljubimce i uslove pod kojima mogu biti "uspavani".

"Po Zakonu o dobrobiti životinja, životinja se može lišiti života na human način ukoliko je povređena, neizlečivo bolesna, ima telesne deformitete, ako je u takvom stanju da oporavak nije moguć, a ukoliko nastavi da živi da bi za nju to predstavljalo bol, patnju, stres, onda ukoliko je stara do te mere da joj otkazuju životne funkcije. Postoji varijanta u slučaju zaraznih bolesti, zbog sprečavanje širenja, zatim ukoliko ne može da se prilagodi nekim uslovima smeštaja, a ukoliko bi se pustila na slobodu, predstavlja bi opasnost po ljude, druge životinje i tome slično.

U većini slučajeva veterinari su ti koji procenjuju. To može da bude diskutabilno. Pazite, on je doktor veterinarske medicine. Znači, on proceni da je životinja za eutanaziju, kako će bilo ko od nas da dokaže da nije bila?", pita se ističući da je zakon dobar, ali da ga sprovode ljudi, te da od pojedinca zavisi hoće li zakon primeniti.

Zakon propisuje, veterinar prosuđuje

Navodi da je jedini način da se dokaže da životinja nije bila za eutanaziju - obdukcija. Ograničenja su ta da vlasnici mogu da odnesu telo ljubmca ili da to bude po nalogu tužioca ukoliko neko slučaj prijavi policiji.

"A neko treći posumnja, nema pravo da to učini", kaže o odnošenju tela na autopsiju.

U vezi sa motivima nekog veterinara koji bi eventualno pristao da uspava zdravu životinju po nalogu ljudi, kaže da novac koji bi se tako zaradio nije veliki, te da sumnja da bi to moglo biti opravdanje.

"Pričam sa stanovišta ljubitelja životinja i moj mozak to da shvati ne može".

Dodaje i da poznaje vlasnike "otpisanih" ljubimaca, koji i danas žive, što se zapravo ne dešava samo sa veterinarima i životinjama, već i sa lekarima i ljudima.

"Ja znam mnogo pasa koji su bili procenjeni od strane veterinara kao psi koji treba da budu eutanazirani, evo ih sad živi i zdravi. Problem je što vlasnici ne upoznaju dobro karakter psa. Ja ne bih mogla da imam akitu ili pitbula. To su psi koji zahtevaju vlasnika koji ima čvrst karakter. Ja nisam takva, ne bih mogla da kontrolišem takvog psa. Ali ljudi se povedu trendom, pa uzmu zahtevnog psa i ne socijalizuju na vreme."

Govori da Zakon o dobrobiti životinja kućnim ljubimcima smatra pse i mačke, ali da bi se papagaji i gmizavci, zakonom označeni kao egzotične životinje, ali ujedno često i kućni ljubimci, u pogledu uslova pod kojim je moguće uspavati ih jednako tretirali.

(Telegraf.rs)