Sedam Spasića ostalo bez doma: Zadnji deo kuće je svetleo, čuo se vatromet, 4 sata su gledali kako nestaje sve
Aleksandra, koja je onkološki pacijent, njen muž, njegovi roditelji i troje dece, uzdaju se u pomoć dobrih ljudi
Sedmočlana porodica Spasić iz Kovanluka kod Kraljeva ostala je, u požaru, pre dva dana, bez krova nad glavom, navodi portal Krug.
Preživela je tek poneka sitna uspomena. Spasići skupljaju hrabrost da preguraju teške dane.
Preporučujemo
Uzimaju infuziju umesto hrane! Novi trend među devojkama: Stručnjak objašnjava zašto je to pogrešno
Vozači, oprez! Moguća poledica na putevima, a na graničnim prelazima višečasovna zadržavanja
A bilo ih je mnogo i pre ove nesreće. U Kraljevo su sa Kosmeta došli 2002. godine. Iza sebe imaju iskustvo života u getu i trauma koje on nosi.
Aleksandra, koja je onkološki pacijent, njen muž, njegovi roditelji i troje dece: Nemanja (24), Katarina (22) i Veljko (17) uzdaju se u pomoć svih dobrih ljudi.
Mnogo dobrih ljudi koje je dirnula nesreća Vasića odmah su ponudili pomoć. Njihovo dvorište danas je bilo puno ljudi koji su, iz onoga što je od kuće od 100 kvadrata ostalo, izbacivali izgrorele stvari. Spasići su srećni što su na okupu i u tome traže utehu. Za ostalo će se, kažu, već nekako snaći.
– Bila je ovo naša divna kuća u kojoj ničega nije nedostajalo. Ljubavi ponajmanje – kaže za portal Krug Aleksadra Spasić.
Suze joj se slivaju niz lice, ali Aleksandra je navikla da utehu traži u najmilijima. Pre tri godine teško se razbolela. Usledila je invalidska penzija. Nada se da će biti pomoći onih koji su svesni da čoveku, pored zdravlja, ništa nije tako važno kao dom. Ono mesto na kojem umeš i možeš da budeš samo svoj. I srećan.
Odmarali su, kaže Aleksandra, te večeri, u utorak 5. decembra kada im se učinilo da svetli zadnji deo kuće. Onda su čuli nešto što im je zvučalo kao vatromet. Nažalost, goreo je njihov dom, a požar je krenuo, najverovatnije izazvan (kažu da su im tako rekli inspektori) kratkim spojem u pomoćnoj prostoriji u kojoj su imali ogrev spremljen za zimu. Kuća sa drvenim gredama i lamperijom brzo je planula. Stajali su i gledali. Duga četiri sata, nemoćni da učine bilo šta dok su se vatrogasci borili sa stihijom.
Kupili su je 2002. godine kada su se skućili u Kraljevu. Pre toga dve godine živeli su kod rođaka, od kuće do kuće u Trsteniku.
Trenutno su razdvojeni: neki kod komšija, neki kod rođaka, dobri ljudi žele da pomognu, ali Spasićima nedostaje njihova kuća.
(Telegraf.rs)