Srbija samo na jedan način može predupredi epidemiju morbila, Rumunija je već proglasila: 6 ključnih simptoma

U riziku od komplikacija malih boginja su deca do 5 godina i još dve grupe ljudi

Male boginje, morbili, i ove zime su pretnja. U Rumuniji je zbog njih već proglašena epidemija,  a u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" kažu za Telegraf.rs da je to poruka, da je neophodno sprovesti vakcinaciju dece prvom dozom MMR vakcine, kako bi se preveniralo epidemijsko javljanje morbila u našoj zemlji.

- Kada su u pitanju bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, svaki pad obuhvata imunizacijom dovodi do nakupljanja osetljivih osoba i nosi rizik od pojave kako pojedinačnih slučajeva obolevanja tako i epidemijskog javljanja navedenih bolesti, naročito kada su u pitanju morbili koji predstavljaju jednu od najzaraznijih infektivnih bolesti. Zbog toga je u cilju prevencije morbila, ali i drugih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, neophodno dostići i održati pravovremenost i ciljni obuhvat od 95 odsto planirane populacije svim vakcinama u skladu sa Kalendarom obavezne imunizacije lica određenog uzrasta - kažu u "Batutu" za Telegraf.rs.

Preporučujemo

Kako navode, tokom 2023. godine u Srbiji je prijavljeno 50 slučajeva malih boginja, pri čemu je poslednji slučaj potvrđen 27 aprila.

- U cilju prevencije epidemijskog javljanja morbila u našoj zemlji neophodno je sprovesti pravovremenu vakcinaciju dece prvom dozom MMR vakcine sa navršenih 12 meseci života, odnosno drugom dozom navedene vakcine pre upisa u prvi razred osnovne škole. Pored toga neophodno je identifikovati svu nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisanu decu uzrasta do 18 godina koja prethodnih godina, iz različitih razloga, nisu vakcinisana i sprovesti njihovu imunizaciju MMR vakcinom - nadvode za Telegraf.rs u "Batutu".

Na udaru malih boginja najčešće su deca mlađa od 5 godina, a pored njih teža klinička slika i komplikacije češće su kod odraslih osoba starijih od 20 godina, kao i kod osoba sa različitim stanjima oslabljenog imuniteta.

- Vreme od izloženosti izvoru infekcije do pojave simptoma i znakova bolesti obično traje od 10 do 14 dana (u rasponu je od 7-23 dana). Prvi simptomi obično obuhvataju povišenu telesnu temperaturu, malaksalost, kašalj, curenje iz nosa, konjunktivitis i pojavu plavičasto-belih Koplikovih mrlja, karakterističnih za morbile, na bukalnoj sluzokoži. Do pojave crvene makulo-papulozne ospe dolazi nakon 2-4 dana od početka prethodno navedenih simptoma, pri čemu se ospa najpre javlja na licu, a nakon toga se širi naniže na vrat, trup i ekstremitete. Оspa оbičnо trаје 4–6 dana i naјčеšćе је praćеna blagim pеrutanjеm kоžе - navode u "Batutu" za naš portal.

Komplikacije se javljaju kod oko 30 odsto obolelih, pri čemu njihova učestalost zavisi od uzrasta i drugih predisponirajućih faktora.

- Komplikacije obuhvataju upalu srednjeg uva (kod 6-8 od 100 obolelih osoba), proliv (kod 6 od 100 obolelih), upalu pluća (kod 1-6 od 100 obolelih ), zapaljenje mozga (kod 1 od 1000 obolelih), kao i subakutni sklerozirajući panencefalitis, retku, ali veoma tešku kasnu komplikaciju morbila koja se javlja nekoliko godina nakon infekcije, pri čemu značajan faktor rizika predstavlja obolevanje od morbila u mlađem uzrastu - ističu u "Batutu".

Inače, postignuti obuhvat prvom dozom kombinovane vakcine protiv malih boginja, zauški i rubele (MMR vakcina) u drugoj godini života na teritoriji Srbije u 2022. godini iznosio je 81,3 odsto, dok je obuhvat drugom dozom navedene vakcine pre upisa u prvi razred osnovne škole iznosio 89,5 odsto planirane populacije.

(Telegraf.rs)