Indira je glavna atrakcija u selu: Pored nje se slikaju, od jednog jajeta napravili kajganu za sve komšije

Svi se sa Indirom fotografišu, a najviše mališani, koji se rado poigraju u malom životinjskom carstvu u kome ima koza, pataka, živine koje čuva pas Grom

Farma nojeva u selu Topolnica kod Majdanpeka pre skoro dve decenije bila je jedina ove vrste u istočnoj Srbiji. Roksanda Ivanović, nekadašnja radnica "Zlatare Majdanpek", ove životonje voli još od detinjstva, pa joj je tako bila želja da otpremninu koju je dobila nakon prestanka rada u fabrici, uloži u kupovinu 15 nojeva koji su dopremljeni iz Mađarske.

Preporučujemo

Ubrzo su ove životonje postale ljubimci čitave porodice, ali ipak najviše ćerke Kristine. U početku je uzgoj bio malo teži dok se nisu navikli jedni na druge, ali vremenom je to postajalo sve lakše i lakše.

Međutim, velike poplave koje su pre par godina pogodile i ovo područje dovele su do toga da nekoliko njih ugine. Neke su prodali i tako se vremenom farma osipala. Na kraju je ostala samo jedna ženka noja, koju su nazvali Indira i koju voli čitavo selo.

Ona je miljenica porodice. Ne zna se ko se kome više obraduje. Da li Kristina Indiri ili Indira kada ugleda svoju gazdaricu.

"Indira je prosto glavna na imanju. Slaže se sa svim ostalim domaćim životinjama koje imamo i hranimo je jednako kao i ostale životinje. Najviše voli hleb, zelenu detelinu, kukuruz, ali pojede ponekad i čokoladicu, ali obožava i "smoki" - kroz smeh priča Kristina Bogdan (30), budući mašinski inženjer.

Indira i njena drugarica Mina

"Sada joj najviše prija društvo koze koju smo nazvali Mina, ali imali smo mi i ovcu koju smo udomili. Njih dve su se najbolje slagale. Po ceo dan su bile zajedno. Jele zajedno, zajedno spavale. Kada je ovca uginula, jer je i oslepela od starosti, Indira se prosto razbolela. Nije nekoliko dana jela, pa i sada povremeno ode na mesto gde smo ovcu zakopali i tu legne i malo odtuguje. Prosto nismo mogli da poverujemo.

"Inače, od nojeva smo u ishrani koristili samo jaja. Jedno nojevo jaje je kao 36 kokošijih, pa kada je majka jednom napravila doručak i kajganu, pozvali smo čitav komšiluk", priča ova simpatična devojka koja životinje obožava.

Napominje da se od perja noja prave abažuri za jako skupocene lampe, pa je imala nameru da skuplja Indirino perije i svoju kreativnost pretoči u umetnost pravljenja lampica.

"Koža noja je jako skupa, neko kaže da je i meso jako ukusno, čula sam da se i od ljuske jaja prave dekorativni ukrasi, ali mi smo od svojih ljubimaca probali samo jaja.

Indira će na proleće dobiti drugaricu

Kristina retko bilo gde odlazi jer joj je žao da ostavi svoju ljubimicu, koja je prava atrakcija za svakoga ko dođe u Topolnicu. Svi se sa njom fotografišu, a najviše mališani, koji se rado poigraju sa Kristininim malim životinjskim carstvom u kome ima koza, pataka, živine koje čuva pas Grom.

Odlučila je da uskoro kupi još jednu ženku noja, kako bi svojoj ljubimici Indiri omogućila društvo svoje vrste. To će biti, kako Kristina kaže, već na proleće.

(Telegraf.rs / Milica Ristić)