U organizam svakodnevno unosimo plastiku iako toga nismo ni svesni: Profesorka objašnjava koliko je štetna

Istraživanja su pokazala na koji način ona dospeva u naš organizam i koje posledice proizvodi

Koristeći plastične flaše, čaše, tanjiriće, pribor, u svoj organizam unosimo i deo plastikee, te se zato i kaže da je ona za "jednokratnu upotrebu". Takođe je i udišemo jer se nalazi  u nameštaju, zavesama, garderobi, vazduhu, te je veoma važno da budemo oprezni jer može štetno uticati na naše zdravlje, gde su posebno osetljivi astmatičari, objašnjavaju stručnjaci.

Naime, plastika se veoma sporo raspada i fragmentiše na komadiće različite veličine, oblika i hemijskog sastava, te je potrebno napomenuti da je 40 odsto za jednokratnu upotrebu. Ona se dalje raspada i razlaže u životnoj sredini, te materije kruže i vraćaju nam se kroz hranu i vodu.

Preporučujemo

Takođe, kroz vodu sa česme, odeću, ambalažu i razne hemikalije ona dospeva u naš organizam, a koliko to može biti štetno po čoveka objašnjava nam prof. dr Svetlana Stanišić.

- Najmanje pola čestica koje vidite kako lebde u vazduhu na svetlosti su plastične. Plutajući otpad u Pacifiku je nošen okeanskim strujama formirao ogromno ostrvo površine 1,6 miliona kvadratnih kilometara, delovi svemirskih letelica su plastični, dakle šaljemo je u svemir. Bilo je zasad pokušaja da se rešimo plastike za jednokratnu upotrebu što je oko 40% plastike, ali korona i druge okolnosti u svetu su usporile ove mere - priča profesorka Stanišić za Telegraf.rs.

Koliko je štetna po nas?

Profesorka pojašnjava da potpuno bezbedna plastika ne postoji, a kao najgoru izdvaja ambalažu za hranu ili piće u koju sipamo vruće napitke i jelo, takođe dečije flašice kineske proizvodnje, plastične nekvalitetne lutke, posebno one koje se stavljaju u usta.

- Aditivi koji se nalaze u plastičnim predmetima daju plastici fleksibilnost, elastičnost, otpornost na plamen, služe kao stabilizatori, boje i mirisi. Od aditiva kao posebno opasan izdvaja se bisfenol A koji se danas zamenjuje bisfenolom S. On se nalazine samo u plastičnoj ambalaži već i u prevlakama limenki i plastičnim slojevima kombinovane ambalaže. Kako je pokazano do sada, bisfenol A uzrokuje povećanu telesnu masu, sterilitet, a utiče i na nervni i imuni sistem... - objašnjava prof. Stanišić.

Studije koje su merile produkte razgradnje ftalata  u urinu kod dece od 6 do 19 godina, pokazale su da deca koja su izložena većem unosu tih jedinjenja koji se nalaze u plastici imaju viši krvni pritisak od svojih vršnjaka. Osim toga, prethodnih godina ftalati su povezivani i sa poremećajem hormona i metabolizma kod dece, prevremenim ulaskom u pubertet, alergijama i astmom.

- Polivinil-hlorid osim potencijalno štenih dodataka, sadrži i izrazito reaktivni i kancerogeni vinil-hlorid koji predstavlja osnovu ove plastike. Polistiren sadrži kancerogeni stiren. Takođe svaka plastika oslobađa mikročestice od kojih su neke manje od najsitnijih krvnih sudova i dovode do oštećenja imunološkog sistema. Analize plastike iz krvi su prilično složene i skupe i nisu komercijalno dostupne, ali nema ni potrebe da se pitate, plastike u telu imate srazmerno upotrebi u svakodnevnom životu, objašnjava profesorka.

Istraživanja koja su rađena na životinjama pokazala su da same čestice plastike ulaze u telo i izazivaju oksidativni stres, deluju citotoksično na ćelije imuniteta i utiču na lučenje citokina čime izazivaju zapaljenje, takođe udisanje čestica mikroplastike dovodi do pogoršanja astme i zapaljenske reakcije u plućima što povećava šansu za nastanak alergija.

- Kažu ljudi u proseku deci kupe 18,3 kg igračaka godišnje. Hemijski sastav plastičnog materijala za igračke jako varira, pa maseni udeo izvesnih aditiva može da se kreće od 0,3 do 20 odsto. Dete ne može da ih zaobiđe, danas je plastika u podlogama za povijanje i dušecima. Deca su osetljivija nego ostatak populacije jer imaju malu zapreminu krvi, malu telesnu masu, nemaju dovoljnu koncentraciju polnih hormona, a njihove ćelije se brzo dele i tada su najosetljivije. Procenjuje se da se u plastičnim igračkama nalazi oko 126 spornih materija, od kojih se za trećinu smatra da ne prelaze kritične nivoe u većini plastičnih predmeta - priča profesorka.

Kako da se zaštitimo?

Pre samo tridesetak godina u značajno manjim količinama smo koristili plastiku, a prema podacima, 1976. godine svaka osoba koristila je oko dva kilograma plastike godišnje, danas je ta brojka mnogo veća i iznosi čak 43 kilograma.

- Koristili smo staklene flaše, staklene sudove i šerpe za prenos hrane, umesto kupki koristili smo sapune, nosili smo garderobu od prirodnih materijala, na ceni su bili vuneni tepisi, zavise su bile končane, deca su se igrala drvenim igračkama, pili smo kuvanu kafu, a ne espreso iz patrona, u nabavku smo nosili cegere....dosta se toga može ograničiti i značajno se može popraviti situacija, mada ova plastika koja je u prirodi biće teret za narednih deset generacija najmanje - objašnjava Svetlana Stanišić.

Kaže da je jedno od rešenja koristiti što manje plastike u domaćinstvu, čajeve praviti od mešavine bez kesica, izbegavanje plastičnih čaša i posuda, kupovina garderobe od prirodnih materijala, izbegavanje konzervi.

Takođe, jedno od rešenja može biti i bioplastika koja se pravi od kukuruza, krompira ili polimera PLA, a iako se jedna vrsta pravi od biljaka ona se razlaže jednako sporo kao obična plastika, a jedina prednost je što pri raspadanju oslobađa manje ugljen dioksida.

- Ako bismo hteli da koristimo biljke za proizvodnju plastike umesto nafte, to bi bilo vrlo jalovo rešenje jer bismo onda koristili mnogo pesticida i žrtvovali mnogo zemlje i vode. S druge strane, biorazgradiva plastika koja se prodaje se brže razgrađuje u prirodi ali pod posebnim a ne pod bilo kojim uslovima, a to su uslovi industrijskog kompostiranja. Dakle, za 60 dana, polovina biorazgradive plastike može da se razloži do ugljen dioksida i vode, ali to se ne dešava kad tu istu biorazgradivu ambalažu bacimo - kaže ona.

(Telegraf.rs)