Marko kamerom beleži možda poslednje dane života ugroženih biljaka i životinja: Objašnjava i narodno verovanje

Jedan od primera ovakvog verovanja koji se često sreće kod lokalnog stanovništva je verovanje u lekovitost šumskih kornjača

Marko Nikolić poreklom iz Oraovice kod Grdelice nadomak Leskovca, živi i radi u Nišu. Biolog za zaštitu prirode i po zanimanju istraživač zainteresovan za fotografiju divljih životinja i putovanja. Trenutno je naučni saradnik na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu. Završio je doktorska istraživanja iz oblasti konzervacije i populacione biologije. Njegov glavni fokus je bavljenje fundamentalnim vezama između ljudske tradicije, slovenske mitologije i dobrobiti životinja. Specijalizovan je za sprovođenje ornitoloških istraživanja.

Predsednik je Biološkog društva "Dr. Sava Petrović" u okviru koje je vodio mnoge projekte očuvanja i monitoringa iz oblasti ornitologije, zaštite prirode, obrazovanja i promocije nauke. Predviđanja kažu da će čak 66% vrsta nestati do kraja 21. veka ako se nastavi ovakav trend. Posao biologa i ekologa je, kako kaže, da pokušaju da sačuvaju prirodna bogatstva, planiraju i sprovode mere očuvanja, prenose znanja i nalaze načine da sačuvaju prirodna staništa i ukupnu biološku raznovrsnost.

Preporučujemo

Da li si oduvek želeo da budeš biolog ili se opredeljenje da se time baviš javilo kao rezultat istraživanja i uviđanja koliko su naše prirodne lepote i određene vrste ugrožene danas?

"Odrastao sam okružen prirodom. Još u detinjstvu sam vodio beleške o zanimljivostima iz prirode, beležio sve što saznam iz prirodnjačkih emisija koje su se emitovale u to vreme i crtao sam životinje od kad znam za sebe. Zbog ljubavi prema prirodi i životinjama upisao sam veterinarski smer, srednje poljoprivredne škole u Leskovcu, a saznavši da postoje studije biologije u Nišu sve je postalo jasnije i znao sam šta će biti moje buduće zanimanje. Ovaj posao omogućava nešto neverovatno, a to je mogućnost da vam najatraktivnije destinacije i prirodne lepote, kojima obiluje naša zemlja, budu kancelarija i vaše radno mesto. Danas se prirodni ekosistemi suočavaju sa ozbiljnim pretnjama. Što bolje upoznajete živi svet oko sebe svesniji ste koliko tehnološki napredak ljudske civilizacije vrši pritisak na biodiverzitet. To je razlog zbog čega sam veoma ponosan što sam izabrao baš ovo zanimanje ili je ono izabralo mene, više nisam siguran."

Gde postoje šanse za rad i zaposlenje mladih naučnika u našoj zemlji?

"Primećujem da prilika za zaposlenje mladih naučnika ima sve više u poslednje vreme. Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija svake godine raspisuje konkurs za prijem mladih naučnika, što predstavlja veliku šansu za sve talentovane mlade ljude na početku karijere. Šanse za zaposlenje postoje i u nevladinom sektoru, gde sam i sam započeo karijeru, a danas nevladine organizacije mogu pružiti prva radna iskustva mlađim kolegama kroz različite programe stažiranja i praksi."

Možeš li da ukratko ukažeš i opišeš koja to narodna verovanja najviše utiču na izumiranje kornjača kod nas?

"Različiti kultorološki uticaji u našoj zemlji uslovili su to da se kod lokalnog stanovništva razvijaju i različiti stavovi prema prirodi. Narodna verovanja utisnuta duboko u lokalni folklor mogu imati snažan uticaj na sadašnje stavove stanovništva. Poreklo nekih koja su i danas prisutna u narodu potiču još iz slovenske mitologije, a mitovi i verovanja su se prenosili kroz istoriju. Neki od najozbilјnijih faktora ugrožavanja, ilegalni izlovljavanje, ubijanje životinja i proterivanje sa prirodnih staništa, u velikoj meri mogu biti motivisani upravo stavovima stanovništva. Jedan od primera ovakvog verovanja koji se često sreće kod lokalnog stanovništva je verovanje u lekovitost šumskih kornjača (krv, meso, jaja). Iako lekovita svojstva nikada nisu dokazana, šumska kornjača je baš iz ovog razloga često predmet ilegalnog izlovljavanja. Krv kornjača, kao i krv drugih divljih životinja, može sadržati krvne parazite potencijalno opasne za čoveka. Takođe, kornjače nastanjuju i površine koje se tretiraju pesticidima, a koji se mogu akumulirati u tkivima životinja i preneti na čoveka. Sve su ovo primeri koji ukazuju da je postojanje ovakvih verovanja izuzetno opasno ne samo po kornjače već i po ljude."

Koje su trenutno najugroženije biljne i životinjske vrste u Leskovcu i okolini?

"Srbija je potpisnica mnogih međunarodnih konvencija koje se tiču zaštite prirode. Takođe, prema našoj nacionalnoj legislativi mnoge vrste označene su kao zaštićene, odnosno strogo zaštićene vrste. Veliki broj vrsta od nacionalnog i međunarodnog značaja nastanjuju i okolinu Leskovca. Leskovačku kotlinu odlikuje veliko bogatstvo vrsta i prepoznata je kao međunarodno značajno područje za ptice – "Leskovačko polje" (IBA RS061), na koje se naslanja još jedno područje – "Pusta Reka" (RS068). Leskovačko polje odlikuje jedna od najznačajnijih populacija jarebice (Perdix perdix) gde se procenjuje da živi 500-1000 parova. Jarebica je prisutna u skoro celoj evropi, a karakteriše je pad brojnosti zbog uticaja čoveka, pa je očuvanje njenih populacija i staništa od velikog značaja. Pusta Reka zahvata deo Parka prirode Radan na kome smo do sada konstatovali prisustvo preko 130 vrsta ptica. Ovi podaci govore o tome koliko je priroda u okolini Leskovca značajna sa aspekta zaštite prirode. Takođe, okolina Leskovca je veoma bogata i biljnim predstavnicima. Jedna od vrsta biljaka kojoj preti opasnost od izumiranja je poljski kukurek (Hypecoum pseudograndiflorum). Ovo je jedna od naših najugroženijih biljnih vrsta i u "Crvenoj knjizi flore Srbije" označena je kao kritično ugrožena. U okolini Leskovca, vrsta nastanjuje lokalitet kod sela Malošište i stanište ove veoma retke biljke je već u velikoj meri uništeno nepažnjom čoveka, pa joj preti opasnost da nestane sa ovog lokaliteta."

Na kojim projektima i istraživanjima trenutno radiš?

"Kao istraživač-saradnik radim na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i predsednik sam Biološkog društva "Dr Sava Petrović" iz Niša gde sa timom kolega radim na mnogobrojnim projektima, posebno u oblasti ornitologije, zaštite prirode, edukacije i popularizacije nauke. Učestvovao sam na preko 30 nacionalnih i međunarodnih projekata i bio koordinator na 16 projekata do sada. Trenutno sam rukovodilac nekoliko programa istraživanja faune ptica u zaštićenim područjima, a iz mog dosadašnjeg rada proistekao je veliki broj stručnih studija i preko trideset publikacija. Dobitnik sam četiri istraživačka granta The Rufford Foundation iz Velike Britanije, posvećenih istraživanju uticaja narodnih verovanja i lokalnog folklora na divlje životinje i radu na smanjenju negativnog antropogenog pritiska. Imao sam priliku da neka svoja iskustva podelim i na TEDxMedijana događaju u Nišu ove godine. Učestvovao sam u kreiranju najveće baze o biodiverzitetu u regionu – BIOLOGER, gde trenutno obavljam funkciju urednika za ornitofaunu. Trenutno sam i angažovan u svojstvu ornitologa na projektu obnove vlažnih staništa kao sistema za očuvanje živog sveta u Dunavskom slivu (European Commission- HORIZON-MISS-2022-OCEAN-01)."

Koliko je perspektivno danas baviti se naukom, naučnim istraživanjima i biologijom?

"Nije lako odgovoriti na ovo pitanje, ali sigurno perspektivnije nego ranije. Mnogo faktora utiču na to da neko zanimanje bude perspektivno. Sprovođenje mera i politika koje podržavaju naučna istraživanja, obrazovanje i inovacije, kao i opšta društvena svest i stavovi prema naučnom radu, mogu biti ključni za stvaranje povoljnog okruženja za mlade istraživače. Trenutno, studenti koji su pokazali izuzetne rezultate tokom studiranja, mogu biti stipendirani od strane resornog Ministarstva i tu mladi istraživači imaju priliku da se već na početku karijere uključe u rad naučno-istraživačkih institucija. Važno imati strast i posvećenost prema svojoj oblasti istraživanja, jer je to često presudno za dugoročni uspeh u naučnoj karijeri. Moje lično mišljenje je da za sve vredne i talentovane mlade ljude ima mesta i da se svi zajedno moramo truditi da u nauci i zaštiti prirodi nastavimo da ostvarujemo i međunarodno značajne rezultate."

(Telegraf.rs)