Afrikanka iz plemena Zulu postala srpska snajka: Hvali se kako uvija sarme, a ovako opisuje naše muškarce

Sada kada već poznaje Srbiju, ali i ljude u njoj, Naledi kaže da bi bila veoma tužna kada bi morala da se odseli

Naledi Repaja 2015. godine doselila se u Srbiju iz afričkog plemena Zulu. Ne samo da je promenila sredinu, već i celokupnu kulturu, način života i praznike. Da se navikne, trebalo joj je vremena, a sada za Telegraf.rs kaže da bi iseljenje iz naše zemlje za nju značilo jednu veliku tugu.

"Ne znam da li bih se ikada odselila iz Srbije, to bi bila jedna velika tuga. Sve sada imam ovde", kaže nam naša sagovornica kroz smeh.

Preporučujemo

Kako objašnjava Naledi, ona se u Srbiju doselila zbog svog muža Bojana kog je upoznala na kruzeru u Majamiju. Prvo su se družili, a onda se rodila velika ljubav, koja traje i dan danas. Venčanje je usledilo 2015. godine, a taj dan pamti kao najlepši koji je proživela u našoj državi.

- Ja sam postala srpska snajka 2015. kada sam se udala u Srbiji. Najlepši trenutak u Srbiji mi je svaki dan. Svaki je lep na svoj način. Ja sebi napravim da sve bude dobro, ali najlepše mi je bilo kad smo napravili svadbu, kada su došli i moji roditelji. Kad se setim tog dana i pogledam slike, taj osećaj ne mogu da zaboravim - priseća se Naledi.

Ipak, proces privikavanja na drugačije običaje, religiju i jezik nije bio nimalo lak. Priča nam da je život u Južnoj Africi potpuna suprotnost u odnosu na život na Balkanu, a najveća razlika krije se u odnosu muškarca i žene prema porodici.

- Srbija je potpuno drugačija zemlja od one gde sam rođena. Rođena sam u Južnoj Africi. Kod nas je sve drugačije nego u Srbiji. Hvala Bogu mene je moja baba odgajila, a mama je bila jako mlada kada me je rodila. Trenuci sa bakom su mi najlepše životno iskustvo. Baka je stara žena koja je imala čak 11 dece i ona je stvorila sliku velike žene u mom životu. Tamo su žene istovremeno i žene i muškarci, i ona je to sama govorila. Naše žene drže domaćinstvo i rade. Moja baka je bila osoba koja je radila, držila nekoliko firmi, prodavala, šila, kuvala i držala kafanu... Ona je bila lav - priča srpska snajka sa osmehom.

Upravo tu se krije ključna razlika. Kada je upoznala svog supruga Bojana, on joj je pokazao privrženost prema porodici, kao i kako izgleda briga o ženi i deci. Pokazao joj je da ne mora sve sama. Iako je prihvatila njegovu podršku koja joj neizmerno znači, Naledi je u duši lavica, kao i njena baka.

- Naše žene se uče da moraju da hrane decu i da hrane porodicu. U Srbiji muškarci su vrlo privrženi porodici i uvek pomažu i to je jedna velika razlika. Muškarci u Južnoj Africi nisu porodično orijentisani, ne čuvaju decu. Ipak, ja to ne gledam kao nešto čudno. Ja sam tako odrasla i takva ću ostati. Ovde je potpuno drugačije. Moj muž radi sve oko kuće i to meni mnogo znači. Mislim da je svaka kultura lepa na svoj način - pojašnjava naša sagovornica.

"Svekrva me je naučila da pravim sarmu, proju i punjenu papriku" 

Iako u Srbiji vlada mišljenje da se svekrva i snaja nikada ne slažu, Naledi je primer da su to samo stereotipi i predrasude. S obzirom na prirodu Bojanovog posla, Naledi je često sama, a društvo nalazi upravo u svojoj svekrvi koju redovno posećuje, iako se odselila u Crnu Goru.

- Nikako mi nije bilo teško da se naviknem na život u Srbiji, a ljudi su fenomenalni. Iako moj muž nije stalno sa mnom, uvek imam društvo. Stalno sam bila sa svojom svekrvom, a kada se ona preselila u Crnu Goru, sama sam uzimala kartu za voz ili avion da odem kod nje. Uživam u komuniciranju sa ljudima, to mi je vrlo zanimljivo jer mnogo i učim. Svi su ljubazni i divni prema meni - priča nasmejana južnoafrikanka.

Kada je stigla u našu zemlju skoro da ništa nije znala o pravoslavlju. Međutim, to se brzo promenilo, a upravo ju je svekrva naučila mnogim običajima za Uskrs i Božić. Danas Naledi ima odlične kulinarske veštine, te se rado hvali svojim umećem zavijanja sarmi.

- Jako mi se sviđa Božić i Uskrs. Svekrva me je sve naučila. Odlično pravim sarmu, proju i punjenu papriku. Religiju i kulturu mnogo cenim, to je najlepša stvar kod jedne zemlje. Kada sam došla ovde i učila sve o crkvi i pravljenju slave to mi je mnogo značilo i ostavilo još lepši utisak kada je Srbija u pitanju - pojašnjava Naledi.

"Molila sam muža da ne idem kod doktora" 

Kako nam objašnjava Naledi, trudnoća u Južnoj Africi posmatra se potpuno drugačije nego u Srbiji. Prema njenim rečima, tamo se ne ide kod lekara, te je ona ostala u čudu kada je u Srbiji kao trudnica konstantno išla na preglede. Čak je i molila muža da sa kontrolama prestanu.

- Najteži momenat u Srbiji mi je bio kada sam ostala trudna. U Južnoj Africi je to dosta drugačije. Molila sam muža da ne radimo sve te stvari, ja sam čak prestala da idem kod lekara jer nisam htela da se osećam bolesno. Mi u Južnoj Africi ne shvatamo trudnoću kao bolest, već kao nešto normalno. Da me ne shvatite pogrešno, tamo se kod doktora ne ide tako često, te mi je sve ovo bilo mnogo čudno - kaže kroz osmeh.

Seliba bi bila jedna velika tuga 

Sada kada već poznaje Srbiju, ali i ljude u njoj, Naledi kaže da bi bila veoma tužna kada bi morala da se odseli. Iako voli da putuje, smatra da je zasad najbolje da ostane ovde, a na odmoru da posećuje svoju porodicu.

- Vrlo je teško da kažem da li bih se odselila. Moj muž voli da živimo u Srbiji, ne bih volela da odem iz Srbije. Jedino ako moj muž želi da živimo negde drugde. Ja sam uvek htela da živimo u nekoj drugoj zemlji, ali on mogo voli Srbiju, tako da verujem da se nećemo preseliti. Ponekad bismo mogli da odemo u Južnu Afriku na odmor, tamo je isto prelepo. Bićemo na nekoj relaciji između ove dve zemlje i tako će izgledati naš život - zaključuje srpska snajka iz plemena Zulu.

(Telegraf.rs)