Najmlađi hodočasnik u Srbiji se rasplakao u programu uživo: Za sve je kriv Aleksa Avramović
Dušan (8) je izgovorio da želi da upozna Aleksu Avramovića, a nije ni slutio šta će da mu se dogodi sekund kasnije
Dušan Radojčić (8) iz Pančeva, koji sa ocem Slavkom, osnivačem Udruženja "Ognjište", prelazi kilometre da bi pomogao drugima, danas je doživeo iznenađenje koje mu je nateralo suze na oči usred gostovanja na televiziji..
Mali Dušan, o kojem je Telegraf.rs već pisao, bio je sa svojim tatom gost na RTS u emisiji "Jedan dobar dan" čiji su se organizatori potrudili da on priča o onome što su njemu priredili a ne samo on o onome što čini sa ocem za druge.
Preporučujemo
Migranti im opljačkali i zapalili kuću, a sad je stigla konačna reč suda, Jovanovići očajni: "Niko nije kriv?"
Ova mera je najbolja kad je učenik nasilan: Direktor Prve ekonomske škole smatra da je jedan potez dovoljan
Dušan je ispričao da voli košarku, da svira tamburicu i da bi veoma voleo da upozna Aleksu Avramovića i Željka Obradovića. Odmah čim je to rekao voditeljka mu je rekla da ima jednu poruku za njega i zamolila ga da je odgledaju.
Na ekranu se pojavio on.
Aleksa Avramović.
- Ćao, Dušane! Veliki pozdrav za tebe i svaka ti čast na tome što radiš, kazao je veliki Avramović još većem Dušanu.
Maleni hodočasnik, prvo je razorogačio oči od iznenađenja, a ni minut nije prošlo kako su niz maleno i lepo lice potekle suze.
Radojčići su kroz humanitarno udruženje Ognjište mnogima pomogli. Počeci sežu od Smederevske Palanke, a onda su se njihove akcije proširile i na druge krajeve u Srbiji.
- Bila je tužna priča u Smederevskoj Palanci, i ja sam svoja osećanja izložio na društvenim mrežama, što bi rekli na papir. Prvo su prijatelji iz počeli da se javljaju i zamolili da nešto organizujem. Onda se pojavila i mala Vanja iz Kragujevca - podsetio je Slavko na početak svog humaniranog rada.
Ima svoj posao a sam pronalazi ljude kojima je neophodna pomoć. Trudi se da ode u svaku porodicu, najpre iz jednog razloga.
- Svega se nagledaš i shvatiš koliko si bogat i srećan čovek. A, vidiš i da li može još nešto da se pomogne. I, hvala Bogu, uz pomoć prijatelja i kolega može da se pomogne - priča on.
Podsetio je i na dan kada mu se u hodočašću pridružio i njegov sin Slavko.
- Njemu se dopalo to što ja radim. Jedne večeri je uzeo moje kutije i šetao po kući. Pitao sam ga šta radiš, on je rekao da se igra hodočašća - kaže Slavko.
Dušan dodaje da je tada njegovom tati pala na pamet jedna ideja.
- Da mi napravi jedno malo hodočašće...
Tada je Slavko pešačio za pedijatrijsk odeljenje na Institutu za onkologiju i tada je Dušan pešačio 13,14 kilometara.
(Telegraf.rs)