Očuvanje, zaštita i perspektive romskog jezika: Održan međunarodni skup

Više od dvadeset učesnika sa univerziteta i instituta u Srbiji, regionu i Zapadnoj Evropi govorilo je o lingvističkim istraživanjima romskog jezika

Međunarodni naučni skup “Očuvanje, zaštita i perspektive romskog jezika u Srbiji” održan je u sredu, 22. novembra u Svečanoj sali SANU, a otvorio je akademik Dušan Marinković.

Marinković je rekao da smo naučeni da grupa ljudi naših sugrađana (Romi) živi pod nekom vrstom totalne segregacije, marginalizovani, a neretko i proganjani i uništavani.

Preporučujemo

Više od dvadeset učesnika sa univerziteta i instituta u Srbiji, regionu i Zapadnoj Evropi govorilo je o lingvističkim istraživanjima romskog jezika, romološkoj leksikografiji, najstarijim izvorima o govorima Roma, bilingvalnoj nastavi na romskom i srpskom jeziku, kao i o pravu ove manjinske zajednice na službenu upotrebu jezika.

Član Organizacionog odbora Radomir Mitrović istakao je da je SANU bila prva akademija u Evropi, ako ne i u svetu, koja je organizovala naučne skupove o Romima i nastavila da postupa u uverenju da je čestitost izraz odgovornosti prema drugome i da je istina na strani onih koji su najmanje povlašćeni.

Na skupu je govorio i francuski romolog i lingvista sa Sorbone Marsel Kortijade koji je prvi put održao predavanje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti na romskom jeziku.

- Dete uči jezik kod kuće, od malih nogu. Znanje maternjeg jezika stečeno u kući je početak, koren očuvanja jezika. Ali da bi usavršilo znanje, dete mora da ide u školu. Dakle, škola ne daje osnov maternjem jeziku, to može samo porodica. Medjutim, da bi čovek upoznao druge varijante jezika, da bi upoznao književnost, rečnik u širokom smislu i slično, potrebno je da ide u školu - istakao je na početku svog predavanja.

Profesor Marsel Kortijade skrenuo je posebnu pažnju na ogromu potrebu učitelja i nastavnika romskog jezika i kulture.

- Da bi postojala škola potrebni su učitelji koji mogu da se obrazuju samo na fakultetu. Potrebno je da paralelno poznaju jezik zajedno sa kulturom u najširem značenju te reči, zatim metodologiju, pedagodiju da bi bili sposobni da na najvišem nivou prenesu deci svoje znanje. Ne mogu da se isključe ni porodica ni škola. To je celina koju moramao da negujemo, ukoliko želimo da romski jezik ostane da živi. Dakle, maternji jezik mora da se govori u porodici, kod kuće, na javnom mestu, u školama - rekao je on.

Kad jedna zajednica čuva i razvija svoj maternji jezik ne treba se bojati gubitka identiteta. Romska zajednica preko svog maternjeg jezika čuva i svoju istoriju. Romska istorija i kultura su bogate mitovima, legendama, običajima, pričama i verovanjima, a sve je to usko povezano sa jezikom.

U ovom momentu, romski jezik se uči u preko sedamdeset osnovih škola u Srbiji. On i danas živi, iako nije bilo matične države koja bi to organizovala i sistemnski podržala, već je to direktna posledica istrajnosti, kulturne vrednosti i sposobnosti očuvanja jezika, sviih aktivista i boraca za prava Roma u Srbiji i u čitavoj Evropi.

(Telegraf.rs / A. N)