Šok u Srbiji: Skoro 6.000 porodica svesno prećutalo smrt bližnjeg da bi nastavili da primaju socijalnu pomoć

Vreme čitanja: oko 1 min.

U određenom broju slučajeva, ove naknade su isplaćivane i po dve decenije nakon smrti korisnika prava

Foto: Profimedia

Skoro 6.000 porodica u Srbiji svesno je "prećutalo" smrt člana porodice, nastavljajući da prima socijalnu pomoć, piše Resetka.rs

To je, između ostalog, rezultat analize primene Registra "Socijalna karta", u proteklih 15 meseci.

Podsećanja radi, Registar “Socijalna karta“ uspostavljen je 1. marta 2022. godine, kao izvor podataka, neohodnih za vođenje postupaka za ostvarivanje različitih prava i usluga u oblasti socijalne zaštite.

Najveći doprinos uspostavjanju sistema socijalne brige o materijalno i zdravstveno najugroženijim kategorijama stanovništva, jeste činjenica da građani lakše i brže ostvaruju prava, jer nisu u obavezi da sami prikupljaju podatke pri podnošenju zahteva, štedeći sopstvene resurse, pre svega novac i vreme.

Kroz Registar "Socijalna karta" formirano je 12.590 obaveštenja o preminulim licima, što je Centrima za socijalni rad omogućilo da blagovremeno reaguju na tu činjenicu i spreče dalje isplate.

Međutim, otkriveno je i oko 6.000 slučajeva neosnovanih isplata i nakon što su lica preminula:

– Kod prava Dodatak za pomoć i negu drugog lica –4.427 lica

– Kod prava Novčana socijalna pomoć –1.134 lica

– Kod prava Usluge smeštaja - 308 lica.

U određenom broju slučajeva, ove naknade su isplaćivane i po dve decenije nakon smrti korisnika prava.

Kroz primenu Registra "Socijalna karta", Centri za socijalni rad su, tokom proteklih 15 meseci, dobili 4.173 obaveštenja o uvećanju nepokretne imovine porodice koja koristi socijalnu pomoć, preko 30.000 obaveštenja o uvećanju prihoda korisnika novčane pomoći.

Kroz razrešavanje preko 85 hiljada zahteva o neusaglašenostima podataka o licima iz internih evidenecija Ministarstva, koje se odnose na socijalnu, dečju i boračko-invalidsku zaštitu, kao i kroz rešavanje skoro 10.000 obaveštenja o neusaglašenostima sa podacima Centralnog registra stanovništva, doprinelo se povećanju procenta tačnosti podataka o licima i opravdanosti odluka o daljem uživanju prava.

(Telegraf.rs)