Zlatokosa (12) živi na vrhu planine kod Vranja odsečena od sveta: Do škole ide kroz divljinu, ima samo 1 želju
Anđelina majka, Sanja Tasković, za Telegraf.rs istakla je da im posebno teško pada što kroz njihovo selo ne postoji put, te da su veoma daleko od Vranja. Šta bi da se neko od njih razboli ni sami ne znaju
Daleko od civilizacije i svih svojih školskih drugara, na vrhu planine živi dvanaestogodišnja Zlatokosa iz Lepčinca sa iznemoglim roditeljima i sestrom. Kako bi došla do škole pešači dugačkih osam kilometara duboko kroz šumu, plašeći se da ne iskoči neka divljač koja luta ovim krajem.
Preporučujemo
"Svaki dan slušaju uvrede, to postaje rutina": SOS telefon za žrtve nasilja u Vranju jedini je za ceo okrug
Jedna od najopterećinijih i najrizičnijih deonica u Srbiji za par godina postaće lokalni put bez velikih gužvi
Da život malene Anđele nimalo nije lak uverila se i ekipa Telegrafa. Po izuzetno nepristupačnom terenu uspeli smo da dođemo do porodice Tasković koja je, blago rečeno, odsečena od sveta! Kako su nam rekli, prve komšije su im divlje svinje, a sa Anđelom smo zajedno koračali opasnim putem kojim svakog dana ide do škole.
"Put do škole izgleda grozno, kroz šumu prolazim. Strah me je da ne naleti neka životinja da me uplaši, ali šta je tu je", ovim rečima svoju tešku životnu ispovest započinje Anđela.
Koliko je jaka želja za obrazovanjem ove devojčice govori činjenica da ona voli da ide u školu i uči, iako joj svakog dana treba i do 4 sata kako bi otišla i vratila se iz iste.
"Omiljeni predmet u školi mi je srpski. Jednog dana bih volela da budem profesorka srpskog", priča nam malena devojčica, skromno dodajući da mašta kako ima svoju sobu i u njoj radi domaći.
Ipak, zbog lošeg puta i nepristupačnog terena, posebno u ovo doba godine kada kreće zima, ova devojčica neretko izostane iz škole uz dozvolu direktora.
"Kada baš napada sneg ne idem, ali kad baš moram da idem, ja idem", priča sa tugom u očima devojčica.
I pored nehumanih uslova u kojima porodica živi, u kući čak nema ni kupatila, Anđela je veoma skromno i lepo vaspitano dete, a za Telegraf.rs otkrila je da ima samo jednu želju.
"Želela bih da imam laptop, to mi je jedina želju koju imam", kazala je naša sagovornica i dodala da obožava da sluša našu pevačicu Draganu Mirković.
"Sve njene pesme volim i volela bih da je upoznam", uz osmeh je rekla Anđela.
Anđelina majka, Sanja Tasković za Telegraf.rs istakla je da im posebno teško pada što kroz njihovo selo ne postoji put, te da su veoma daleko od Vranja, šta bi da se neko od njih razboli ni sami ne znaju.
"Plaćamo taksi do Vranja, mučimo muku, težak je život", rekla nam je Sanja i otkrila da ih put do grada košta čak 4.000 dinara.
"Kad nemaš vozilo moraš da plaćaš, mi odemo u drva, zaradimo i potrošimo".
Drva, poljoprivreda i stoka, od toga živi porodica Tasković, a kako Sanja kaže, zbog suše nije ni povrće rodilo onako kako su se nadali.
"Krompir i pasulj su nam rodili, a papriku kupujemo jer je suša mnogo udarila i nema", sa suzama u očima priča majka.
Kuća u kojoj žive, veoma je stara i oronula, nameštaj je star, plafon prokišnjava pa im neretko i kreveti budu mokri... Jedino mesto u kojem mogu da žive se ruši, a oni pritom nemaju ni osnovna sredstva za normalno funkcionisanje. Sanja se nada da će im neko pomoći da, makar, izmalterišu i okreče kuću.
"Na ruke peremo, zagrejem vodu u lonac. Kupamo se u koritu, nemamo ni kupatilo, mučimo se, nemamo ništa", zaključuje nesrećna žena.
Pored sve muke koju imaju, ona i njen suprug veoma strahuju za njihovu najmlađu ćerku Anđelu koju vrlo često prate u školu, jer ne vole da ide sama kroz šumu.
"Neki put je sačekam i u Novom Selu gde joj je škola, idemo svi zajedno. Kad je sneg ja uzmem prut i tabam stazu, da nas nešto ne iznenadi u šumi", objasnila nam je Sanja.
Tomislav i Sanja Tasković pored Anđele imaju još dve starije ćerke. Jedna je udata u Vranju, a druga, Milica, živi sa njima i ima želju da se zaposli.
"Volela bih da radim, ali su skupi stanovi i teško mi je da nađem posao", otkrila nam je Milica.
Sa ekipom Telegrafa u poseti ovoj nesrećnoj porodici bila je i Tamara Misirlić koja je i pokrenula apel za pomoć. Udruženi molimo sve ljude dobre volje da pomognu ovoj porodici i malenoj Anđeli da ispuni svoju želju i postane profesorka srpskog jezika.
Pomoć porodici možete pružiti na sledeći način:
Upišite 1 i pošalji SMS na 5800.
RAČUN ZA DONACIJE:
200-3453980101008-90
Primalac: Fondacija “Tamara Misirlić”
Svrha uplate: Pomoć porodici Taskovic
Devizni:
RS35200345398010198860
SWIFT/BIC: SBPORSBG
PayPal: fondacijatamaram@gmail.com
Online donacije: https://tamaramisirlic.com/donacije/
(Telegraf.rs)