Prof. Konstantinidis o uzrocima zbog kojih nam bebe obolevaju od velikog kašlja: Svaka zima rizik za morbile

Među decom ima i kovida 19, a jedan virus usled duže jeseni i sam duže traje

Ovčije boginje, gliste, stomačni i respiratorni virusi, na kraju i veliki kašalj pojavio se među decom predškolskog uzrasta u Srbiji, a obolela je i beba od 23 dana. Sa dolaskom zimskih dana i duže komunikacije među decom u zatvorenom prostoru broj obolele dece od raznih bolesti će se samo povećavati, a predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis, izražava bojazan da se opet možemo suočiti i sa morbilima.

Prof. Konstantinidis, sa Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine kaže za Telegraf.rs da su oni u ovoj zdravstvenoj sutanovi trenutno najviše susreću sa enterovirusima kod dece, ali da ima i kovida 19. 

Preporučujemo

- Kod nas dominiraju infekcije sa znacima gastroneteritisa odnosno sa dijaerom. To je nešto što nije uobičajeno za ovo doba, obično se to dešava leti, ali ima i toga jer se prolongirala jesen. Imamo i respiratornih virusa a ima nažalost i kovida 19. 

• Po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" dve su epidemije velikog kašlja u Srbiji, a najmalđe obolelo dete ima 23 danaBatutu imunuitacije dve epidmeije velikog kašlja u Srbiji po i dete obolelo od 23 dana.

Sad je došla na naplatu antivakcinalna kampanja koja postoji duže vreme kod nas, i u riziku su kod nas oni koji su najmanje zaštićeni. Mi smo imali nekoliko slučajeva, znam da je bilo i u Klinici u Tiršovoj i na Institutu u Beogradu nekoliko slučajeva, i mislim da su uglavnom mlađi od 2 meseca. Uglavnom se radi od nevakcinisanoj mlađoj odojčadi koja po kalendaru ne mogu i  ne bi trebalo da se vakcinišu, ali obolevaju jer ni njihovo okruženje nije vakcinisano. Dakle, oni koji je trebalo da budu vakcinisani nisu, pa oni šire zarazu i najteže obolevaju najosetljiviji.

Nema drugog načina da se zaštite, nego samo da apelujemo da se vakcinišu, ali to je priča koja, očito, samo proizvodi suprotan efekat. Protiv pertusisa se niko do sada nije vakcinisao pre 2. meseca. To je po kalendaru vakcinacije svuda u svetu, ali dovoljan obuhvat podrazumeva da oni do 2. meseca neće obolevati, odnosno da imaju malu šansu da obole. Mi, sa druge strane, imamo drugačiju situaciju.

• Da li to znači da možemo da očekujemo opet i male boginje (morbile)?

Svaka zima je rizik za male boginje. Sve što sam pričao prošle godine možemo ponoviti i ove za male boginje. I, opet ću reći da na kraju mi ne znamo kada će se to desiti ali je izvesno da ćemo u nekom trenutku, po mom ličnom ubeđenju, i po onomo što se zna iz struke i medicine, da će u jednom trenutku taj broj biti takav da će poprimiti razmere veće epidemije u odnosu na prošlu, koja je bila mirnija.

• Ima li rubele?

Mi ih na Institutu nismo imali.

• Trenutno su aktuene ovčije boginje, roditelji pitaju da li da decu vakcinišu protiv varičele, ili je bolje da se odleže?

Aktivna imunizacija protiv varičele se sprovodi kod osoba koja su u riziku bez prethodno stečenog imuniteta. U načelu, to su žene odnosno devojke koje planiraju trudnoću a nisu preležale varičelu, onda lica kod kojih se planira transplantacija, lica sa malignim bolestkma, sa multiple sklerozom. Mogu da je prime i deca u šestom razredu osnovne škole koja nisu prebolela varičelu do tada. Te osobe dobijaju vakcinu o trošku Fonda, a s obzirom na to da je je preporučena i za ostale, oni plaćaju vakcinu.

Ja sam lično uvek za to da je bolje da se dobije vakcina ali ako se ne radi o deci u posebnom riziku mislim da to nije ono što nam je prioritet, već treba da se držimo kalendara obavezne vakcinacije. Možda će u nekom trenutku i vakcina protiv varičele ući u kalendar obavezne vakcinacije, pa ćemo se i sa njom redovno štititi.

• Čini se da značaj pneumokokne vakcine nije podignut na nivo na koji bi trebalo.   

Ona je u kalendaru obavezne vakcine i ja lično mogu da izrazim žaljenje jer je za 2024. planirana desetovalentna, a ove godine smo imalo trinaestovaletnu vakcinu. Imali smo vakcinu koja je štitila protiv više sojeva. Obuhvat sa tom vakcinom nije tako loš s obzirom na to da ona ide zajedno sa DTP polio vakcinom, prve dve doze, međutim, naglo pada revakcina koja je trenutku kada se dobija vakcina protiv malih boginja. Onda se dešava da se ne ide na vakcinaciju protiv maloh boginja, pa pada i obuhvat vakcinom protiv pneumokoke, te izostaje potpuna zaštita jer se tu značajno smanjuje postotak.

Prošle godine nam je bio aktuelan kod dece RSV virus (respiratorno sincicijalni virus), kojeg nismo imali zbog kovida. Sada ga nema kao prošle godine, kada se za njega vezivala teška upala sa pneumokom, i zato je ta vakcina bila bitna. Ove godine nemamo takvu situaciju, mislim da to tek sledi kada deca budu bila duže unutra i budu međusobno duže kontaktirala u unutrašnjem prostoru.

• Šta mi kao roditelji osim imunizacije možemo da preduzmemo da zaštitimo decu?

Ne možemo ništa. Kada je dete zdravo, ima normalan razvoj i pravilnu ishranu, ništa ne treba davati od suplemenata. Nećete pogrešiti ako dajete u zimskim mesecima C vitamin, ali ako dete ima normalan razvoj i ishranu, apsolutno ne treba nikakve suplemente davati, osim ako to ne preporuči lekar.

• Nakon koliko vremena od temperature, usled virusa dete sme napolje, u parkić?

Sve je to individualno. Ukoliko je neka vurusna infekcija koja je kratko trajala, za dva, tri dana dete može napolje. Neće igrati fudbal i biti napolju dva sata. Ako je postojala neka infekcija od 5 ili 7 dana, neophodna je pošteda od fizičkog 10 dana do dve nedelje, ali nema potrebe da ne ide napolje.

(Telegraf.rs)