Sve o ptičjem gripu: U Srbiji ove godine otkriveno 6 žarišta, ima ga u skoro svim zemljama u okruženju

Visokopatogeni soj virusa H5N1 se može preneti na ljude, stoga je najbitnije izbegavati bilo kakav kontakt sa divljim pticama

U toku ove godine u našoj zemlji je otkriveno 6 žarišta ptičjeg gripa H5N1, kojeg ima u maltene svim zemljama u našem okruženju, i u Evropi. Visokopatogeni soj virusa H5N1 se može preneti na ljude, stoga je najbitnije izbegavati bilo kakav kontakt sa divljim pticama.

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede proglasila je zaražena i ugrožena područja na teritoriji opštine Bačka Palanka avijarnom influencom, visoko patogenim sojem virusa H5N1 usled kojeg je labud u parku prirode Tikvara uginuo.

Preporučujemo

Sa druge strane, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je krajem oktobra da je Rumunija prijavila izbijanje visoko patogenog soja ptičijeg gripa H5N1 među živinom na jugu zemlje, gde je uginulo 28 ptica. Virus je otkriven među 120 jedinki živine u selu Tiganešti u blizini granice sa Bugarskom.

Osim u Rumuniji, ptičjeg gripa ima i Mađarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj... Ovaj cisokopatogeni soj virusa H5N1 se može preneti na ljude, stoga je najbitnije izbegavati bilo kakav kontakt sa divljim pticama.

- Avijarna influenca (AI) je veoma kontagiozna zarazna bolest, izazvana virusima influence tipa A. Rezervoar i vektor virusa avijarne influence predstavljaju određene vrste migratornih divljih ptica (guske, patke, labudovi), čije je stanište vezano uglavnom za vodena staništa (močvare, jezera, bare, reke). Neke od ovih vrsta ne pokazuju kliničke znakove bolesti. Migratorne ptice mogu preneti virus na ogromna rastojanja (pa i interkontinentalna) i tako vršiti značajan uticaj na biocenozu određenih regija. Takođe, one mogu biti izvor infekcije za neke autohtone vrste ptica stanarica, okolnu dvorišnu živinu, druge domaće životinje - svinje i čoveka - objašnjava se u tekstu na sajtu Uprave za veterinu.

Dodaje se da podtipovi H5, H7 i H9 virusa influence A redovno uzrokuju kliničku manifestaciju bolesti kod domaće živine, a podtipovi H5 i H7 su posebno patogeni za kokoš i ćurke.

- Visoko patogeni sojevi virusa mogu naneti ogromne direktne i indirektne ekonomske štete farmama živine, s obzirom da mortalitet može biti i blizu 100 odsto.  Kod pojedinih podtipova visoko patogenih virusa avijarne influence, zabeleženo je prenošenje i na druge vrste sisara, kao i na čoveka (H5N1 i dr.). Mogućnost izazivanja bolesti kod čoveka ovoj bolesti daje i javno medicinski značaj.

Epizootiološka situacija avijarne influence u dužem vremenskom periodu je nepovoljna, kako u svetu, tako i u Evropi i regionu. U prethodnom periodu bolest je ustanovljena u Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj, Ukrajini, Nemačkoj, Holandiji, Italiji, Austriji, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Švajcarskoj, Finskoj, Irskoj, Litvaniji, Estoniji, Кiparu, Francuskoj, Belgiji, Danskoj, kao i u susednim državama Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj.

S obzirom na to da je bolest široko raširena Uprava za veterinu organizovala je praćenje kretanja i kontrolu AI na području cele teritorije Srbije kroz monitoring, uzorkovanje kod divljih ptica i živine radi dijagnostičkih ispitivanja u cilju rane dijagnostike i sprečavanja širenja ove zarazne bolesti.

- Ukupno je u 2023. godini u Srbiji registrovano je 6 žarišta AI kod divljih ptica, pri tome nisu zabeleženi slušajevi kod domaće živine i na komercijalnim farmama.  

U slučaju da se negde potvrdi bolest, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donosi rešenje kojim se proglašava zaraženo područje u poluprečniku od najmanje 3 kilometara i ugroženo područje u poluprečniku od najmanje 10 kilometara od žarišta, odnosno od mesta pojave bolesti i kojim su propisane i naložene određene kontrolne mere u skladu sa propisima.

- Na celokupnom zaraženom i ugroženom području, kontinuirano se vrši popis, opservacija i kontrola zdravstvenog stanja živine na svim gazdinstvima, kao i zdravstveni nadzor divljih ptica na njihovim staništima.

Sprovođenje aktivnog i pasivnog nadzora, odnosno kontrole zdravstvenog stanja živine u potencijalno rizičnim područjima blizu vodenih površina sa divljim pticama, zatvaranje živine u objekte, sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta između divljih ptica i živine i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima su osnovne preventivne mere koje se preduzimaju u cilju sprečavanja pojave i širenja ove zarazne bolesti.

Visokopatogeni soj virusa H5N1 se može preneti na ljude, stoga je najbitnije izbegavati bilo kakav kontakt sa divljim pticama.

Mere prevencije:

- Pranje ruku

- Lična zaštitna oprema

- Dezinfekciju vozila i opreme

- Zatvaranje ptica i živine

- Uklanjanje ostataka hrane koji mogu privlačiti divlje ptice

- Ograničenje kretanja na gazdinstvo sa živinom i sa njega

- Propisno uklanjanje leševa živine

- Suzbijanje štetočina -

- Izbegavanje kretanja u staništima divljih ptica koje potencijalno mogu biti nosioci uzročnika bolesti kao i kontakta sa leševima uginulih divljih ptica

- U slučaju primećene promene zdravstvenog stanja kod živine ili ptica koje je praćeno povećanim uginućima, potrebno je obavestiti veterinara radi blagovremenog preduzimanja daljih neophodnih mera.

(Telegraf.rs)