U Srbiji niko ne popravlja Brajeve mašine osim divnog čoveka sa potpunim oštećenjem vida - i to ne naplaćuje

Ana je otkrila dobrog duha Beograda: Ima poptuno oštećenje vida, a jedini popravlja Brajeve mašine i ne naplaćuje

U Srbiji se niko zvanično ne bavi popravkom Brajevih mašina, koje su veoma važni mehanički uređaji za slabovide osobe. Ipak, u Beogradu, na Zvezdari, živi čovek koji uprkos potpunom oštećenju vida popravlja Brajeve mašine, a te svoje usluge ne naplaćuje. I ne samo to - o njegovim dobrim delima se priča, ali tiho, među onima kojima je potreban...

Tako je i Ana Jovčić na Fejsbuku podelila ohrabrujuću priču o čoveku sa Zvezdare, koji joj je ulepšao dan!

Preporučujemo

"Naime, moja Brajeva mašina koju imam još od osnovne škole se pokvarila. U Srbiji se zvanično niko ne bavi popravkom ovog gotovo izumrlog, a meni toliko vrednog mehaničkog uređaja. Dobila sam kontakt osobe koja jedina kod nas ume da oživi mašine, isključivo za svoje prijatelje, bez ikakve naknade.

Zašto je meni to toliko fascinantno? Fascinantno mi je jer taj čovek ima potpuno oštećenje vida, kao i ja. Do sada sam bila u kontaktu sa izuzetno sposobnim, uspešnim, ambicioznim ljudima koji ne vide, a opet sam bila oduševljena. Oduševilo me je što je odmah uvideo uzrok kvara, oko 6 popodne sam mu mašinu donela, a već u 9 je bila popravljena.

Razgovarala sam sa njim u njegovoj dnevnoj sobi. Pričao mi je da je bio zaposlen od svoje dvadesete godine; da ume da popravlja različite uređaje, bavi se audio produkcijom, srećno je oženjen i sada sa svojom suprugom uživa u penzionerskim danima i digitalizuje knjige sa starih magnetofonskih traka. Iz rečenice u rečenicu koju je izgovarao, bivala sam sve zadivljenija, pa mi je i dalje u glavi priča o potpuno rastavljenim mašinama na paramparčad koje je on uspevao da sastavi i osposobi za ponovno korišćenje...

Pitala sam ga da li bi pričao o sebi za medije, ali ne. On smatra da je sve to sasvim normalno, a nažalost, danas izgleda da nije. Ubedili su nas, posebno nas koji imamo oštećenje vida ili neki drugi hendikep, da mnogo toga ne možemo, a postoje priče da su neki od nas uspevali da poprave televizore i sastave računare. Mene je ova priča jako motivisala. Granice postavlja društvo, a mi društvu verujemo, a da i ne pokušamo da pokažemo suprotno.

A ljudi su na sebe najponosniji baš kada urade ono nešto što su i sebe sami ubedili da neće moći, da je besmisleno i pokušati. Ali nije besmisleno. Zato sam želela da podelim ovu priču sa vama. Granice su tu ponekad da bismo ih kršili", napisala je ona na Fejsbuku.

(Telegraf.rs)