Milija (10) iz Vranja kolekcionar satova: Omiljena igračka iz detinjstva probudila nesvakidašnje veštine
Dok je bio mali dečak, pričaju roditelji, Miliji je pažnju privlačilo klatno na velikom zidnom satu, koji je njegov deda dobio kao nagradu za rad u firmi
Desetogodišnji Milija Stanojković iz Vranja kolekcionar je satova još od malih nogu, tako da sada ima preko 150 časovnika. Kuća Stanojkovića ispunjena je ovim gotovo prevaziđenim i zaboravljenim uređajima. Milija ima kolekciju zidnih, ručnih, budilnika, ali i satova koje je sam pravio od kartona ili plastelina.
Dok je bio mali dečak, pričaju roditelji, Miliji je pažnju privlačilo klatno na velikom zidnom satu, koji je njegov deda dobio kao nagradu za rad u firmi.
- Jasno se videlo da mu satovi drže pažnju, a kasnije je to bio slučaj i sa vozovima. Taj prvi sat koji ga je preokupirao, na kokme je bio njegov fokus veoma često, rasturen je u međuvremenu. Milija nije mogao da odoli, a da ga ne razmontira i još kao dečak istražuje kako radi njegov mehanizam. Nakon satova usledilo je i interesovanje za vozove i njihove mehanizme. Milijini baka i deka žive blizu pruge, tako da je svaki prolazak voza za njega bio praznik. Voz je i bila prva reč koju je izgovorio. A što se satova tiče i njegove ljubavi prema njima, da može, svakog dana bi kupovao po jedan - priča Milijin otac Nebojša.
Omiljena igračka u detinjstvu, a i sada, Miliji su bili satovi. Ono što je zanimljivo je da je dečak još u naranijem uzrastu iskazao i maketarske sposobnosti, tako da sva njegova interesovanja van školskihaktivnosti, idu u tom pravcu.
Dosta vremena provodi na internetu, na inostranim sajtovima i uz svoje ideje i uputstva koja dobija u virtuelnom svetu, non stop nešto stvara i konstruiše.
Tako osmišljava igračke, video igrice, makete, konstrukcije metroa, saobraćajnica, uglavnom sve što ima neke veze sa protokom vremena i cikličnim ponavljanjem pokreta. Milija je izuzetan đak u školi i toliko mio dečak, da mu je karakter baš kao i ime. Takođe, često zna da prikriva svoje zamisli, ideje i da zbog svoje skromnosti, smatra da to što je uradio ili osmislio, nije ništa posebnio i neobično.
Milija kaže da satove najčešće pronalazi sa roditeljima na buvljaku.
- Tu su uglavnom najinteresantniji, odbačeni od nekog ili nepotrebni porodicama koje su ih izbacile iz kuća. Odlazim i u časovničarske radnje, kojih u gradu ima još samo dve. U školi sam napravio maketu sata, uz koju idu i dodaci uz svaki broj, kada je koji događaj u danu. Pa negde oko tri popodne je vreme ručka u 10 uveče se ide na spavanje, jabuka uz broj je vreme za užinu i tako uz svih 12 brojeva - pojašnjava Milija.
Na buvljacima ima i antikviteta, tako da Milija i roditelji svake subote odlaze na gradsku pijacu i traže, kako kažu, blago. Miliji su jednako zanimljivi mehanički i digitalni satovi. On nema omiljeni časovnik, ali je evidentno da su mu pokreti klatna i kazaljki veoma zanimljivi i da ih doživljava i posmatra drugačije od ostalih ljudi.
Majka Mirjana kaže da za Miliju posebno uživanje predstavlja to dok nešto stvara, sam taj proces.
- Kada nešto završi i kada to što je zamislio da uradi bude gotovo, on taj predmet odloži i tako stoji na polici. Za njega je uživanje sam taj stvaralački proces. Put do sreće mu je kreiranje. On pokaže svoj rad, ali nikad ne zahteva da neko uživa u tome, samo odloži tu stvar. Rad, stvaranje, to mu je satisfakcija - dodaje Mirjana.
Milija je radio makete Big Bena, starinskih zidnih stova, ručnih i novijih digitalnih. Zanimljivo je i to da bilo koji Milijin crtež uvek ima i sat. Takođe, dečak pokazuje veliko interesovanje prema tehničkim izrazima, programerstvu i saobraćaju, ali i stranim jezicima.
(Telegraf.rs/ Slađana Tasić )