Broj đaka kojima treba stručna pomoć rapidno raste: Važno upozorenje psihologa iz osnovne škole

Jednostavno, u svakom odeljenju ima više dece kojima je potrebna podrška školskog psihologa ili pedagoga

Broj dece u školama, kojima je potrebna stručna psihološka podrška se rapidno povećava, ističe u razgovoru za „Politiku” Jorgovanka Vanić.

Iz godine u godinu sve teži položaj školskih psihologa i pedagoga postao je neizdrživ i neodrživ sticajem niza okolnosti, a naročito nakon tragičnih događaja u kojima je nasilje koje uključuje decu školskog urasta eskaliralo do neslućenih razmera ‒ masakra u osmoletki.

Preporučujemo

"Teret zaduženja i odgovornosti školskih psihologa i pedagoga, koji konstantno raste, doveden je do tačke kada više ne postoji stručni saradnik koji može da ispuni sve propisane zahteve. Došli smo do apsurda po kome su psiholozi i pedagozi postali najodgovorniji i najčešće prozivani za sva loša zbivanja u našim školama, dok ih u javnom prostoru bije glas da ništa ne rade."

Na to ukazuju školski psiholozi i pedagozi u otvorenom pismu nadležnima i javnosti, iza koga stoji Aktiv psihologa i pedagoga zaposlenih u osnovnim i srednjim školama Republike Srbije.

To je za sada neformalna zajednica koja okuplja više od 1.800 psihologa i pedagoga koji rade u školama. Namera im je da predoče u kakvom se zaista položaju nalaze, da se pokrene dijalog s relevantnim instancama i da se u konstruktivnoj diskusiji iznedre rešenja kojima će se precizirati obim posla i odgovornosti stručnih saradnika prvenstveno da bi mogli da pruže adekvatnu podršku školarcima.

‒ Jednostavno, u svakom odeljenju ima više dece kojima je potrebna podrška školskog psihologa ili pedagoga. To je sada toliko drastično da mi više nemamo kud, ili ćemo se pozabaviti ovom temom svi zajedno ili će dolaziti do sve težih situacija i sve više incidenata i trebaće nam mnogo više vremena i resursa da pomognemo. Nadamo se da će baš naša ministarka otvoriti prostor da se povede konstruktivna diskusija budući da je i sama profesionalno u mogućnosti da razume naše brige ‒ ističe u razgovoru za "Politiku" Jorgovanka Vanić, psiholog u osmoletki, pokretač inicijative "Psiholozi i pedagozi su za promene", iz koje je spontano nastao Aktiv psihologa i pedagoga.

Nadaju se da će uz podršku postojećih stručnih društava psihologa i pedagoga, ali i najodgovornijih za obrazovanje, doprineti osetnim i prekopotrebnim promenama u školskoj praksi u najboljem interesu dece. Napominju da zaglavljeni u sve obimnijoj dokumentaciji i evidencijama, kao i u sve složenijim procedurama, ne uspevaju da dopru do svih učenika, da su papiri postali važniji od stvarnih rezultata.

– Broj dece sa potrebom za određenim vidom naše podrške se rapidno povećava, tako da smo prinuđeni da definišemo prioritete, i za to preuzmemo odgovornost. Po već ustaljenom obrascu, spočitaće nam se „da ništa ne radimo” ako nam u rastućem mnoštvu poslova promakne neki problem. I sve to sa platom psihologa i pedagoga sa dvadeset godina radnog iskustva, koja je manja od plate nastavnika-pripravnika sa odeljenjskim starešinstvom, koji u nekim sredinama ima četiri ili pet učenika u odeljenju – navode iz aktiva koji je formiran sredinom oktobra.

Prvi sastanak održali su onlajn na republičkom nivou, ali je interesovanje daleko prevazilazilo mogućnosti uključenja na tu sednicu. Broj školskih psihologa i pedagoga koji im se pridružuju raste.

Aktiv školskih psihologa i pedagoga na republičkom nivou zahteva da se pravi razlika između ove dve profesije i da svaka škola ima i psihologa i pedagoga.

– Ono na čemu insistiramo i smatramo najvažnijim jeste definisanje tačnih zadataka i postupaka koje sprovode psiholozi i pedagozi, jer se na taj način definiše odgovornost koju imamo. Kako bismo bili jasniji u ovom zahtevu, daćemo konkretan primer: ukoliko suicidalno dete napusti bolnicu uz potpis roditelja, odgovornost lekara prestaje. To dete dolazi u školu i postavlja se pitanje gde prestaje odgovornost psihologa i pedagoga. S obzirom na to da mi imamo saradničku i savetničku ulogu, šta je konkretno potrebno uraditi kako bi, u slučaju nekog nemilog događaja, moglo biti konstatovano da smo mi obavili šta je trebalo – ukazuju praktičari iz škola.

Regulativom još nije predviđeno da svaka škola ima i psihologa i pedagoga, mada pravilnici o finansiranju osnovnih i srednjih škola na osnovu kojih se utvrđuje broj stručnih saradnika jesu izmenjeni u korist povećanja broja ovih stručnjaka u školskim kolektivima. Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović nedavno je izjavila da će u školama biti zaposleno 270 psihologa i pedagoga više nego do sada.

Bave se posledicama, uzroci nasilja ostaju van domašaja

Školski psiholozi i pedagozi smatraju da se postepeno stvara atmosfera da su oni od rešenja postali problem obrazovnog sistema. Kada se u školskom krugu dogodi nasilje, sve češće i sve više pedagozima i psiholozima se, kažu, nameće odgovornost za postupke i ponašanje učenika pa i van škole, a prvo pitanje nadležnih je šta su stručni saradnici učinili da do toga ne dođe. Utisak je školskih psihologa i pedagoga da se traga za propustom u njihovom radu ne bi li se potvrdio već spreman zaključak da nepravilnost svakako postoji. Situacija je, dočaravaju, takva da školski psiholozi i pedagozi strepe 24 sata dnevno, kao da su na pasivnom danonoćnom dežurstvu.

‒ I javnost i nadležni smatraju da nam je dužnost da iskorenimo nasilje u školama, da stvorimo savršeno bezbednu sredinu za sve učenike. Uzroci nasilja su skoro potpuno van domašaja našeg delovanja. Mi se, u suštini, bavimo posledicama, a to bitno umanjuje efikasnost našeg delovanja. Iako je to znano svima, ipak trpimo svakodnevni pritisak da sprečimo i eliminišemo nasilje kao najodgovorniji akteri u obrazovanju… Laička javnost ima pravo da ne pravi razliku između školskog psihologa i kliničkog psihologa-psihoterapeuta, ali ne i nadležni organi. Uloga prvih je da savetuju, a drugih da dijagnostikuju i leče. Međutim, od školskih psihologa se sve češće očekuje da blagovremeno identifikuju rizične učenike i precizno predvide njihovo ponašanje. Takav postupak niti je etički niti naučno opravdan. Mi nismo deo zdravstvenog, već obrazovnog sistema ‒ napominju školski psiholozi i pedagozi.

(Telegraf.rs)