Naš poznati glumac peške stigao od Aranđelovca do Hilandara: Noćio pod otvorenim nebom, a ovo je razlog

Iako je njegov sin bio jedan od ključnih razloga zbog čega se odlučio na ovu avanturu, Mikica kaže da je to uradio i za svu drugu decu i njihove roditelje

Poznati srpski glumacMikica Petronijević 27. avgusta krenuo je put manastira Hilandar iz svog rodnog sela Venčani kod Aranđelovca. Put je bio dug i trnovit, a njegova jedina želja je da pomogne svima koji se bore sa autizmom, među kojima i je i njegov sin.

Upravo to je pokrenulo Mikicu na ovaj dugi put od 800 kilometara koji je nedavno završen, a kako kaže za Telegraf.rs, svaki dan je bio život u malom.

Preporučujemo

- Svaki dan je bio život u malom. Razmišljao sam kako ću stići do odredišta gde ću spavati... Ljudi koje sam upoznavao su bili sjajni.  Jednu noć sam prespavao pod vedrim nebom na plaži.  Dolazak sa svojim sinom na Svetu goru ću zauvek pamtiti. Molbe drugih ljudi da se pomolim za zdravlje njhove dece... Takođe ostaće upamćena i spoznaja da to što radim ima veliku vrednost za druge ljude, te mi je to bio motiv da istrajem, ali i vera da će Gospod pomoći.  Trenuci bez interneta, navigacije u stranoj zemlji... To je bila jedna svakodnevna lična borba i pomeranje sopstvenih granica - naveo je on.

Iako je njegov sin bio jedan od ključnih razloga zbog čega se odlučio na ovu avanturu, Mikica kaže da je to uradio i za svu drugu decu i njihove roditelje.

- Moj sin Mihailo (25) ima dijagnozu poremećaja iz autističnog spektra i upravo zbog njega ali i sve druge dece želim da pokrenem inicijativu i pokušamo da utičemo na odgovorne institucije da nađu sistemsko rešenje za pomoć deci i osobama sa autizmom. Takođe potrebna nam je i veća podrška i pomoć porodicama tih kategorija društva - kaže on.

Dodaje da u njihovom selu već postoji letnji kamp za osobe sa autizmom, a sve aktivnosti i boravak u njemu su besplatne.

- Živimo u svetu urušavanja sveukupnih vrednosti civilizacije i briga o svakom ljudskom biću kome je pomoć potrebna je imperativ i trebalo bi da se podrdzumeva. U našem selu već dve godine realizujemo letnji inkluzivni kamp za decu i osobe sa autizmom. Sve aktivnosti i boravak su besplatni. Želja nam je da kroz projekte i pomoć društveno odgovornih kompanija i pojedinaca stvorimo moderan centar u prirodnom okruždnju za dnevni i višednevni boravak - pojašnjava naš glumac.

Mikica se priseća osmeha na licima svih onih koji su osetili podršku i pomoć u kampu, te navodi da mu je baš to ulivalo snagu da završi put do Hilandara i istraje.

- Naš centar je vrt dobre nade i ljubavi. Njihovi osmesi i radost tokom boravka u centru su mi dali snagu da istrajem i u ovom hodočašću do Hilandara gde sam se pomolio zajedno sa svojim sinom za sve njih.

Put je bio dug i naporan ali uz Božiju pomoc, čovek je svemoguć. Ove godine u martu mesecu sam takođe išao na hodočašće do manastira Ostrog i tada prešao oko 600 kilometara. Sa ovih 800, to je ukupno 1.400 kilometara svaki moj korak je bio molitva za njih. Nećemo stati u borbi za njihova prava i pravedniji i humaniji položaj u našem društvu - poručuje Petronijević.

Kaže da svakako planira da nastavi u ovom smeru, a novčana sredstva koja su pristigla tokom hodočašća uložiće u rekonstrukciju imanja i proširenje smeštajnih kapaciteta u inkluzivnom kampu.

(Telegraf.rs)