Naši naučnici se spremaju da lansiraju satelit u Zemljinu orbitu 2025. godine: Sa jednim ciljem

Direktor Opservatorije ističe da će istraživanju kosmosa prići sa naučnog i tehnološkog aspekta, i to tako što će poslati mali satelit u jonosferu.

 hvata korak sa svetom na polju kosmičkih istraživanja – formiranjem dve nove naučnoistraživačke jedinice otvoren je put za konstrukciju malog satelita (cube sat), koji bi trebalo da bude lansiran 2025. godine.

Posle dugogodišnje pauze, astronomi će ponovo posmatrati promene na Suncu, a sa Zvezdare će posmatrati i svetlosno zagađenje. Korist od toga imaće društvo u celini.

Preporučujemo

Prof. dr Luka Popović je sa entuzijazmom došao na čelo jedne od najstarijih i najvažnijih naučnih institucija u Srbiji – Astronomske opservatorije. Za Internet portal RTS-a kaže da je trend u nauci da projekti koji se prijavljuju budu primenjivi, a ne da imaju samo teorijski značaj.

Prvi korak koji je preduzeo je formiranje dve stručno-istraživačke jedinice – jednu za praćenje Sunčeve aktivnosti, klimatskih promena i svetlosnog zagađenja, a drugu za kosmička istraživanja i satelitske tehnologije.

Obe jedinice podrazumevaju ne samo rad astronoma i astrofizičara, već i medicinara, mašinaca, elektrotehničara.

"Želimo da pokrenemo ne samo istraživanja, već i državu da razmišlja o tome da je budućnost u kosmičkim istraživanjima i tehnologijama. Ono što je bilo rezervisano za velike i bogate nacije sada nije ekskluzivno za njih. I male nacije poput nas mogu da doprinesu tim kosmičkim istraživanjima, tako što ćemo imati pristup određenim projektima", rekao je Popović.

Više od astronomije

Kosmička istraživanja danas nemaju samo naučni značaj, već i ekonomski – postoje ozbiljna istraživanja o eksploataciji resursa Meseca i Marsa, a aktuelan je i pravni segment koji se tiče raspoređivanja tih resursa.

Direktor Opservatorije ističe da će istraživanju kosmosa prići sa naučnog i tehnološkog aspekta, i to tako što će poslati mali satelit u jonosferu.

Reč je o takozvanom cube sat-u, kockastom satelitu malih dimenzija koji se sa drugim sličnim satelitima pakuje u kontejnere koje rakete šalju u Zemljinu orbitu, odakle oni sakupljaju određene informacije.

Satelit koji bi konstruisali naši astronomi u saradnji sa inženjerima trebalo bi da ima dva cilja – da meri Sunčevo zračenje u rendgenskom domenu i da se napravi slika Srbije iz jonosfere.

„Želimo da ga pošaljemo najkasnije 2025. kako bi mogao da snima Sunce u maksimumu njegove aktivnosti, da vidimo koliko je ispod očekivanog", istakao je Popović.

Kada je reč o realizaciji ciljeva, napravljen je ceo projekat i sada se kreće u drugu fazu – pravljenje samog instrumenta.

„Tu nam treba pomoć mašinaca i elektrotehničara, onda da vidimo kakva će komunikacija biti, gde će se prihvatiti informacija, a treba da se razvije i telekomunikacioni deo", rekao je Popović.

Kada je reč o lansiranju satelita, postoje dve mogućnosti – da se plati komercijalno lansiranje, ali i da se, uz pomoć kontakata koje naši naučnici imaju, izbegnu troškovi lansiranja.

Ipak, problem je to, kako kaže, što je verovatnoća da će satelit uspešno završiti svoju misiju 50 odsto.

Multidisciplinarni tim

Rukovodilac stručno-istraživačke jedinice koja će se baviti kosmičkim istraživanjima i satelitskim tehnologijama je dr Milan Stojanović. On ističe da taj projekat pokriva naučni, edukativni i promotivni aspekt.

„Želimo da napravimo multidisciplinarni tim u kojem ćemo deo oko izgrade nekih komponenti, jer planiramo da satelit bude potpuno izrađen u Srbiji, prepustiti naučnicima sa Mašinskog fakulteta, koji imaju katedru za aeroinženjering i uslove za testiranje, komunikacija satelita sa zemljom je nešto što takođe moramo da imamo“, objašnjava Stojanović.

Govoreći o finansiranju, ističe da je reč o hibridnom finansiranju – deo će biti finansiran preko projekata, a očekuje se da će Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, koje je dosad dalo podršku za pokretanje ove dve jedinice, omogućiti finansiranje naučnika koji bi bili angažovani.

Direktor Opservatorije Luka Popović ukazuje da bi bilo značajno za nauku i kada bi postojala mogućnost da se, pored naših naučnika, angažuju i naučnici sa postdoktorskih studija iz inostranstva, što bi doprinelo širenju znanja, kao i kvalitetu istraživanja.

Oživljavanje posmatračkih aktivnosti

Iz Beograda se dugo radilo posmatranje Sunca, ali vremenom se sa tim prestalo, kao i sa drugim posmatranjima. Najveću krivicu za to snosi svetlosno zagađenje. Stoga naši astronomi posmatraju kosmos sa Vidojevice, retke mračne tačke u Evropi, gde imaju tri teleskopa.

Govoreći o naučnoistraživačkoj jedinici koja bi pratila sunčevu aktivnost i klimatske promene, Luka Popović ističe da će dugoročno pratiti Sunčeve i klimatske promene, sa svetlosnim zagađenjem koje je bitno za astronomska posmatranja.

„Prave klimatske promene mogu biti uslovljene ljudskom aktivnošću, ali ono što dovodi do ledenog doba, prevelike temperature, jeste sunčeva aktivnost. Za milijardu godina nemamo promenu sunčeve aktivnosti, tj. imamo promene u zračenju sa Sunca na nivou od jedan odsto. Stabilni smo što se tiče temperature i energije koju dobijamo“, rekao je Popović.

Na čelu te jedinice biće dr Srđan Samurović, a jedan od ciljeva je istraživanje svetlosnog zagađenja za koje su dobili sredstva preko Fonda za nauku. Kako objašnjava, na kuli koja se nalazi u okviru Astronomske opservatorije u Volginoj ulici na Zvezdari biće postavljeni instrumenti za detekciju svetlosnog zagađenja.

Postoje istraživanja koja pokazuju da svetlosno zagađenje, koje je suma svih štetnih svetala, raste 10 odsto svake godine. Reč je, navodi Samurović, o veštačkom svetlu zbog kojeg u velikim gradovima ljudi danas ne vide zvezde na noćnom nebu, utiče na životni ritam živog sveta, ali ima i ekonomski aspekt.

I tim naučnika koji će biti angažovan u jedinici koju dr Samurović vodi biće multidisciplinaran.

„U pripremi projekta su, pored astronoma sa Astronomske opservatorije, učestvovali naučnici sa Medicinskog fakulteta, sa Instituta za fiziku, kao i ekspert za svetlosno zagađenje sa novosadskog PMF-a“, rekao je Samurović.

Ambiciozni planovi stvoreni u Astronomskoj opservatoriji mogli bi značajno da podignu renome Srbije. Pored toga što imaju naučni značaj, mogli bi da omoguće širu društvenu korist.

Bez obzira na uspeh same satelitske misije, iza projekta ostaju i stečeno znanje i infrastruktura koji će, prvom sledećom prilikom, biti upotrebljeni.

(Telegraf.rs)