100 godina neurohirurgije u Srbiji: Ministarka Grujičić i profesori Rasulić i Joković o jubileju

Brzina, efikasnost, adekvatna procena  i odlučnost su samo neke od veoma važnih osobina koje moraju da krase jednog neurohirurga čije je radno vreme najrazličitije od svih zanimanja

"Biti neurohirurg je lako, to je isto kao kad vozite bicikl, osim što je bicikl u plamenu, vi ste u plamenu i sve je u plamenu", ovim rečima je profesor doktor Lukas Rasulić, predsednik Udruženja neurohiruga Srbije i generalni sekretar Evropske asocijacije neurohirurških udruženja, simbolično opisao neurohirurgiju, jednu od najzahtevnijih grana u medicini koja danas slavi čak vek postojanja u Srbiji.

Preporučujemo

Brzina, efikasnost, adekvatna procena  i odlučnost su samo neke od veoma važnih osobina koje moraju da krase jednog neurohirurga čije je radno vreme najrazličitije od svih zanimanja. 24 časa, 7 dana nedeljno, 365 dana u godini, na desetine operacija, hitnih slučajeva. Sa svim ovim se ovi humani ljudi suočavaju.

Pred dva značajna jubileja, 85 godina Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i 100 godina neurohirurgije u Srbiji, prvi put u istoriji jedan Srbin, profesor doktor Lukas Rasulić, izabran je za generalnog sekretara Evropske asocijacije neurohirurških udruženja. Danas kada se ovi jubileji i zvanično proslavljaju doktor Rasulić otkrio je za Telegraf.rs koliko je članstvo u EANS-u značajno za srpsku neurohirurgiju.

"Izbor za generalnog sekretara Evropske asocijacije neurohirurških udruženja za Srbiju znači mnogo, a pre svega omogućava da se mladi srpski neurohirurzi mnogo lakše i efikasnije uključe u najsavremeniju edukaciju što se tiče svih oblasti neurohirurgije", kazao je naš sagovornik.

Benefiti za mlade lekare

Pored toga što se Srbija, nalazi u samom svetskom vrhu neurohirurgije, članstvo donosi i mnoge olakšice za naše mlade lekare.

"Ono što je bitno za nas je da će svi ti mladi neurohirurzi koji posle dolaze na svoj posao sva znanja iskoristiti za lečenje naših pacijenata", ističe Rasulić.

Ipak, srpska škola neurohirurgije nije otvorila vrata samo svojim učenicima, već i onima koji dolaze iz svetskih metropola, a kako doktor navodi, Srbija je već odavno postala referent u mnogim oblastima neurohirurgije kako u Evropi, tako i u svetu.

"Iz čitavog sveta kod nas dolaze budući neurohirurzi na edukaciju i stiču iskustva, ali i vide implementaciju naših znanja u lečenju pacijenata, posebo u određenim oblastima kao što su hirurgija perifernog nervnog sistema i mnoge druge. U svim tim oblastima mi smo referentni centar za edukaciju na evropskom i svetskom nivou", kaže naš sagovornik.

Koliko puta uđu u operacionu salu tokom meseca prosto je nemoguće izbrojati zbog raznih faktora koji utiču na to, ipak broj odrađenih intervencija, i pored svega toga, je ogroman.

"Operacije različito traju, različite su specifečne težine i nemoguće je predvideti tačno koliko će neki neurohirurg da uradi operacija na mesečnom nivou, u taj broj ulaze i hitne operacije. Svakako je to veliki broj, sigurno je 10 operacija nedeljeno čak i više", otkriva on.

Rame uz rame sa svetskim centrima

Na svečanom obeležavanju jubileja u kojem učestvuju najveća svetska imena iz oblasti neurohirurgije, svoje predavanje o razvoju neurohirurške klinike u poslednjih 100 godina izneo je profesor Miloš Joković direktor neuorohiruške klinke univerzitetskog kliničkog centra Srbije. On je naglasio da je učinjen enormni, svetski napredak, ne samo u poslednjih 100, već i u poslednjih 10 godina.

"Sa ponosom možemo da istaknemo da smo rame u rame sa svetskim i evropskim centrima što se tiče i opreme i iskustva. Naši doktoru su edukovani da mogu da urade sve operacije, a ove godine smo zaokružili taj neourohirurški opus i sveli na minimum slanje pacijenata u inostrane centre", rekao je doktor Joković.

Iako postoji jedan nedostatak u srpskoj neurohirurgiji, a to je manjak prostora za operacije, on se upravo reguliše, a kako je Joković za Telegraf otkrio, rekonstrukcija operacionog bloka započeta je simbolično na dan klinike.

"Evo skele su već postavljene i to je ono što nam je zaista bilo neophodno. Da bismo postigli da nemamo listu čekanja mi smo operisali i danju i noću, a sada kada budemo dobili ovih novih šest sala mislim da ćemo taj problem rešiti, to je ono što nam nedostaje", ističe naš sagovornik.

Stručnjaci iz inostranstva

Jedan od najvažnijih inostranih gostiju na ovoj svečanosti bio je profesor doktor Mađid Sami predsednik Internacionalnog institua za neurološke nauke koji već punih 50 godina prati i učestvuje u razvoju neurohirurgije u Srbiji.

"Zaista je ogromno zadovoljstvo za mene da budem ovde kada proslavljamo godišnjicu neurohirurgije i neurohirurške klinike u Srbiji, ovde u Beogradu", rekao je doktor Sami za Telegraf.rs.

Naš sagovornik ističe da mu je posebno zadovoljstvo to što je imao privilegiju da bude svedok razvoja neurohirurgije u Srbiji, te nam je otkrio da ovo nije prvi jubilej koji je proslavio u Beogradu.

"Bio sam pozvan i na proslavu 50. jubileja neurohirurgije u Srbiji i od tada ja zapravo pratim taj razvoj", kazao nam je.

Kako navodi, između Srbije i Nemačke stvoren je jedan "ogroman most" koji je rezultirao organizovanjem mnogih kurseva i sastanaka.

"Polako, ali sigurno Srbija je postala jedna od najvažnijih neurohirurških zajednica u svetu", otkrio je Sami.

Ovaj svečani događaj je, kako naš sagovornik tvrdi, pravi pokazatelj razvoja naše neurohirurgije, upravo zato što su mnoge zemlje iz sveta pristale da dođu u Srbiju i proslavejubilej sa svojim srpskim kolegama.

"Ovde u Beogradu imamo izlagače iz celog sveta, ali one najbolje koji predstavljaju svetsku neurohirurgiju i zbog toga sam veoma srećan", naglašava.

S obzirom na to da je neurohirurgija u Srbiji dosegla vrh, doktor Mađid Sami veruje da naša zemlja može uticati na mnoge susedne zemlje u njihovom napretku.

"Neurohiruška zajednica u Srbiji postala je motor i kreirala je veoma važnu zajednicu, zajedno sa svim zemljama bivše Jugoslavije i onim susednim koje je okružuju. Ta zajednica dobila je ogromnu moć

za sve važne organizacije i voleo bih da čestitam doktorima Jokoviću i Rasuliću koji su organizovali ovaj kongres", završio je Sami.

Grujičić: Znala sam da ću biti neurohirurg

Svečanom obeležavanju ova dva veoma važna jubileja, pored svetski priznatih neurohirurga, prisustvovali su i ministarka zdravlja profesorka doktorka Danica Grujičić, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović, ministarka prosveta prof. dr Slavica Đukić Dejanović, kao i ambasador SAD u Srbiji njegova ekselencija Kristofer Hil. 

Prisutnima se obratila i ministarka zdravlja profesor doktor Danica Grujičić koja je istakla da su događaji koji su se odigrali 1923. i 1938. godine, kada je počela zvanična neurohirurgija u Srbiji i kada je osnovana neurohiruška klinika, istorija, te da veruje da svako od onih koji se bave ovom posebnom granom medicine ima sopstveni put.

"Kada neurohirurgija i ja u pitanju bilo je sve ili ništa, znala sam da ću biti neurohirurg ili neću biti lekar uopšte", otkrila je ministarka dodajući koliko je bila inspirisana ljudskom lobanjom i glavom, kao neistraženom prirodom.

"Mogućnosti lečenja i tretmane pronalazim i danas, nakon toliko godina u neurohirurgiji", kazala je Grujičić.

Kako je navela, veruje da sve njene kolege koje su prisustvovale ovom događaju mogu da ispričaju svoje priče, izazove i poteškoće sa kojima su se suočavali u ovoj branši, ali da, ma koliko su te priče različite, svi bi se složili sa tim da nikada ne bi zamenili posao neurohirurga sa bilo kojim drugim. 

"Sve naše kolege doktori njihovim radom pomažu pacijentima, spašavaju im živote, pospešuju rad njihovih organa, poboljšavaju njihov kvalitet života, ipak mi se suočavamo sa lobanjom, mozgom, kičmom, nervima, onim delovima ljudskog tela koji omogućavaju čoveku da oseća", navela je.

Upravo zato, ističe ministarka, taj mali kosmos u koji neurohirurzi ulaze svaki put kada operišu obavezuje sve njih da istraže, unaprede i prošire svoje znanje koje će nadalje prenositi svojim mlađim kolegama koji tek kreću, na težak, ali kako kaže, nezamenljiv put.

"Niko od nas ne bi bio ovde da nije provodio dane i noći pored naših iskusnih kolega preko kojih smo apsorbovali vredno znanje koje koristimo i za vreme naših najzahtevnijih operacija", zaključila je Grujičić.

(Telegraf.rs)