Povećanje plata u prosveti je naš glavni zadatak za 2024. godinu: Ministarka prosvete o planovima i budžetu

Profesori će kroz povećanje plate, ostvariti benefite i za kulturne manifestacije

Najvećim budžetima raspolagaće resori finansija, prosvete i poljoprivrede, pokazuje Zakon o budžetu za 2024. godinu, koji je usvojen gotovo dva meseca ranije nego prošle godine.

U emisiji „Kec na jedanaest“ na televiziji K1, ministarka prosvete, prof. dr Slavica Đukić Dejanović objašnjava šta će ovo povećanje značiti za profesore, ali i napominje da će se u narodnoj godini ići na dalja povećanja.

Preporučujemo

- Ministarstvo obrazovanja je dobilo veliki budžet, zbog toga što su plate u prosveti bile jako loše. Povećanje od godinu dana u periodu od januara 2023 do 2024 od 30% su zapravo ta uvećana sredstva u budžetu. Da bi smo isplatili te plate, koje su još uvek takve da se na njima mora raditi da budu bolje, povećan je budžet. Za različite obrazovno vaspitne procedure u školama, zbog loših iskustava koje smo imali, morali smo uložiti mnogo više nego do sada. Jeste budžet prosvete mnogo veći, preko 90% tog budžeta ide na plate, ali i ovih deset posto i bolji materijalni status zaposlenih znači da će svi učesnici u procesu učenja, roditelji, nastavnici i deca biti zadovoljniji. Zadovoljniji čovek može lepše da radi i širi tu pozitivnu energiju, dok svoje znanje prenosi i sa decom pravi programe, kreativne prirode. Treba iznedriti tu kreativnu decu i posvetiti se malo njima. Obratiti pažnju na različitost dece. Nastavnici zaista od početka školske godine, ulažu mnogo veći napor – kaže prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

Kolike su plate u Prosveti?

- Jedan razredni starešina na svoju osnovnu platu je imao četiri posto, sada će imati 7%. Nije to neka velika razlika u količini novca, ali odgovornost razrednog starešine za sve što se događa u jednom razredu, a mi imamo 30 hiljada razreda u Srbiji je ogromna. Taj mali pokušaj da se nagradi tom malom sumom novca, rad, odgovornost, kreativnost i spremnost da brine o profilima dece je neki prvi korak. Plata prosvetnih radnika je nešto veća od prosečne plate u Srbiji. Samih prosvetnih radnika, ne uposlenih u prosveti. Zadatak nam je da u 2024. godini, a dogovorili smo sa Sindikatima, da idemo na dalje povećanje plata – kaže ministarka prosvete i dodaje da profesori nisu zadovoljni povećanjem, ali da razumeju situaciju u kojoj se nalazimo:

- Profesoru koliko god da date platu, nije mnogo. Napravili smo dogovor sa Sindikatima da nema štrajkova, da nema nezadovoljstva. Moram da naglasim da nisu nezadovoljni onim što država čini na tom planu. Sigurno može bolje, ali to zavisi od čitavog niza faktora svetskih i unutar naše zemlje, ali i dalje mora biti zadatak svakog ministra i Vlade Republike Srbije, da u prosvetu mora da se investira, na njegovu edukaciju i materijalni položaj. Radimo zajedno na tome – dodala je.

Profesori će kroz povećanje plate, ostvariti benefite i za kulturne manifestacije

- Sa Ministarstvom kulture sam potpisala protokol o saradnji. Gde smo predvideli ne samo da kulturne institucije nude određene sadržaje, već i određene benefite. Pored tih digitalnih vodiča iz oblasti istorije, kulture, umetnosti, koji se stavljaju na raspolaganje učenicima osnovnih i srednjih škola po tom protokolu, mi ćemo praktično početi da filigranski spajamo kulturu i prosvetu. Upravo mogućnost nastavnika i učenika da u ovim institucijama borave mnogo više, koliko je njihova potreba. Edukacije su jedno, ali onog momenta kada uđete u život kulture, istorije i naše prošlosti, tog momenta jedan prosvetni radnik zapravo počinje sam sebi da liči na prosvetnog radnika. Nije mu tesno u njegovoj koži.

Ministarka prosvete ističe, da će se sa maturantima posavetovati oko mature

- U nekim uputstvima koje smo dali, postoji nastavni i van nastavni sadržaji programa. Ti van nastavni podrazumevaju multidisciplinarni pristup. Podrazumevaju izdvajanje dece po sferama interesovanja. Učenici petog i osmog razreda, mogu biti zainteresovani za boks ili učenice za balet, ali to moramo da prepoznamo. Ta neka anticipacija nastavnika koji su u školi, nije samo da se pripremi čas da bude što interesantniji. Oni su tu uigrani i to jako dobro rade. Nego, hajde da vidimo tu različitost dece, gde je koje dete najbolje. Biće najbolje tamo gde ima prirodnih interesovanja. Toliko ima sjajne dece, njihov

vokabular me fascinira. Ja se sad družim sa njima mnogo više nego ranije. Prosto od njih učim. Dosta pričamo o maturi, što je ispit zrelosti, koji je mnogo važan za akademsku budućnost mladih ljudi. Ja imam nameru pre nego što donesem, neke definitivne odluke, da napravimo dijalog sa maturantima, da vidim šta bi oni uradili da su ministri i šta mi sugerišu, u tim ispitima zrelosti uradili, da on bude što približniji njihovim očekivanjima i njihovim potrebama.

Više od 50 hiljada učenika je potpisalo peticiju za skraćenje radne nedelje na četiri dana, Slavica Đukić Dejanović ističe da je to moguće sprovesti u završnim razredima srednjih škola

- Primamljivo je i možda za završne razrede srednje škole razmišljati u tom pravcu da se uvede veći broj časova u četiri dana, a peti dan da bude rezervisan za aktivnosti koje mogu biti zabavnog karaktera. Kod dece koja su u prvom razredu, to nije izvodljivo. Dete ima psihičku energiju i ono je hipervigilno. To znači da njega sve interesuje i mi njemu treba da razvijemo koncentraciju. Ako ono četiri dana ide u školu, a tri dana zaboravi na ono što je naučilo, a to je da se malo koncentriše, da svoju psihičku energiju usmeri na neki zadatak. Onda će verovatno sporije razvijati tu sposobnost da održi pažnju na

jednom zadatku, koliko je potrebno – kaže ministarka prosvete i dodaje:

- Sve te ideje, posebno kada 50 hiljada dece nešto potpiše jako su bitne za svakog ko je ministar i ko je odgovoran za prosvetnu i obrazovnu politiku u jednoj zemlji. Ima mesta uvek da razgovaramo o tome, ali moramo videti upravo u zavisnosti od svih tih razlika, šta se može zapravo prihvatiti kao neka solucija odnosno rešenje.

Slavica Đukić Dejanović o incidentu na ekskurziji

- Nemili incident je i ako je dete ogrebano na ekskurziji. Jeste se to dogodilo, deca su se koškala. Sukob je bio među mladima, običan, kakav smo imali i mi. Završilo se dobro. Radilo se zaista o lakšoj telesnoj povredi, ali je strašno što je informacija roditeljima i svima nama, došla kroz medije, a nije od direktora ili nastavnika koji je trebalo da obavesti ministarstvo, pa da mi damo jedno saopštenje koje neće imati

senzacionalistički karakter, nego će biti prava informacija. U tome jeste problem. Sve to što se događalo, može i nama na ulici da se dogodi, čim izađemo iz kuće – kaže Slavica Đukić Dejanović i dodaje da izveštaja od policije još uvek nema:

- Postupci koji su pred policijom i pred tim organima, zahtevaju određene supervizije pre nego što se daju kao definitivni izveštaji – kaže ministarka i dodaje da je naš konzulat u

Italiji kasno obavešten:

- Konzulat odmah reaguje onog momenta kada je informisan. Direktorka i nastavnici su morali da misle o učeniku i kakav će eho biti ovde u Srbiji, tako da je sa malim zakašnjenjem stigla informacija do konzulata – kazala je.

Ministarka prosvete u emisiji „Kec na jedanaest“ na televiziji K1 objašnjava i kakav je postupak planiranja ekskurzija

- Osnovne škole zbog bezbednosnog faktora su u Srbiji, izuzev kada postoji poseban razlog da neka škola ili razred, želi da poseti bilo koju zemlju u inostranstvu, ono napiše zahtev Ministarstvu i mi to odobravamo, ali nažalost takvih zahteva nema, jer je tu finansijski momenat jako važan. Kada je srednja škola u pitanju, ekskurzije se planiraju preko raznih agencija i one preuzimaju jedan deo odgovornosti, ali nikada niko neće reći ova agencija je zatajila. Postoji formular odgovornosti, ako se nešto loše desi. Nije dovoljno dobar trenutak. Mi procenjujemo bezbednost putovanja bilo kojim prevoznim sredstvom. Nije više sada ni Ukrajina, već Bliski istok, terorističkih napada može biti svuda. Roditelji imaju veliku zebnju i nastavnici imaju problem da povedu tu decu, da budu izloženi sa tom decom nekim rizicima. Naše je da činimo sve što možemo iako smo mali, da dajemo doprinos da se mir što pre vrati u svaki kraj sveta, jer taj svet je jedno ogromno selo za našu decu i za našu malu zemlju, a da ne govorim za ove velike.

Zbog predložene radne subote, jedan učenik kome se ovakva ideja nije dopala, bio je agresivan i brutalan, a načinio je i ozbiljne pretnje, zbog kojih je jedna profesorka napustila školu i rekla da ne želi više da radi u njoj. Ministarka prosvete kaže da je protiv učenika pokrenut disciplinski postupak.

- Kada se tako nešto dogodi, to je jedna forma nasilja. Ta nastavnica je na bolovanju, vratiće se u školu. Škola je u obavezi da aktivira tim za borbu protiv nasilja. To znači, poziva se odmah porodica učenika, Centar za socijalni rad, policija se obaveštava preko školskog policajca. Školska uprava iz nadležnosti inspekcijskih aktivnosti, preuzima svoje aktivnosti. Čitav niz proceduralnih postupaka počinje da se odvija. Pokreće se disciplinski postupak protiv deteta. Usvojili smo zakon da sada možete poslati dete na neku humanitarnu aktivnost – dodaje.

Slavica Đukić Dejanović o školi „Vladislav Ribnikar“

- Jedan deo škole je adaptiran za ovu školsku godinu. Škola ima sjajnu tradiciju, lokaciju, sa lepim sećanjima na prošlost, izuzev majskih događaja, koji su bili jezivi. Roditelji i deca su ocenili da škola treba da funkcioniše. Međutim, škola će morati da pretrpi promene u svemu. Jedan deo škole će služiti za obeležavanje sećanja i tuge na decu koje više nema i na Dragana koga više nema, ali neće biti čitava škola u toj nameni, biće život i sećanje na decu koje više nema. Vlada je donela nacrt da se međunarodnom tenderu obratimo stručnjacima koji će nam pomoći da u razgovoru sa roditeljima dece koje su tragično nastadala, tražimo idejno rešenje za poruku – zaključila je Slavica Đukić Dejanović u emisiji „Kec na jedanaest“ na televiziji K1.

(Telegraf.rs)