Lepa Saška (24) brine o 20 grla krupne stoke kod Bora: Bika Boška se svi plaše, a on jede samo iz njene ruke
Volela bi da ima još jednu životinju da njena sreća bude potpuna
Nije svako u prilici da radi ono što najviše voli, zato je Saška Martinović iz borskog sela Luke, pravi primer za to. Kako je odrasla na selu od malena voli životinje, a danas sa 24 godine brine o 20 grla krupne stoke, ovcama, svinjama, pravi sir i uživa na imanju nedaleko od sela, piše Zamedia.
U Saškinom carstvu svi imaju imena od krava, bikova, ovaca, sve do svinja i prasadi, jer kako ona kaže, tako joj je lakše da ih dozove, mada sve ove životinje svakako obožavaju da budu u njenom društvu jer ih mazi i za svaku ima vremena.
Preporučujemo
Detalj sa slike svadbe u Užicu od pre 100 godina digao buru: Vidite li ga? Ima onih koji bi i sad uradili isto
Srbi pokazali koliko su moćni kad se udruže: Na humanitarnom bazaru za Mihajla sve rasprodato u rekordnom roku
Bik Boško, težak čak tonu, jede samo iz Saškine ruke, dok ostali članovi porodice ne vole baš da su mu u blizini.
- To je za mene nešto najlepše i volim taj posao, to me čini srećnom - kaže Saška.
Njen radni dan je celodnevni, ima pomoć supruga kada nije na poslu i svekra koji radi na imanju. Dok je ona zadužena za njeno životinjsko carstvo.
- Moj radni dan uglavnom počinje oko pola šest, popijemo prvu jutarnju kafu, onda kreće muža krava i skupljanje sira, onda pomuzem ovce, nahranim sve ostale životinje i sve tako do uveče - priča ona.
Saškin svekar za svoju snajku ima samo reči hvale.
- Radi sve ide i u stoku, i baštu, čak ide i na pijac da prodaje sir i mleko, vredna je strašno - ističe.
Selo Luka u kojem se nalazi imanje Martinovića je na idealnom mestu, između masiva dve planine i veoma je pogodno za stočarstvo, zdrav život, ali i proizvodnju zdrave hrane.
- Stoka je na ispaši od proleća do prvog snega, nema koncentrata, nema kukuruza i zato je sir kvalitetan, a imamo i sve veći broj mušterija - otkriva Saška koja bi da duplirala ceo stočni fond, ali pre svega da dovede još jednu životnju kako bi njena sreća bila potouna.
- Volela bih da dovedem pre svega jednog konja, onog kojeg smo imali pre morali smo da prodamo. Uvek bi bio uz mene, pa bi mi mnogo lakše bilo kada bih sebi obezbedila jednog konja - ispričala je ova mlada žena uz osmeh.
Pored domaćih životinja, ovaj kraj nastanjuje i dosta divljači, pa su zato zaštitnici Saškinog carstva nemački ovčar Meda i šar planinac Laza.
(Telegraf.rs)