Šarčević najavio velike projekte, i nešto što nije rađeno od doba SFRJ: "Službeni glasnik" na Sajmu knjiga

Planovi za narednu godinu su, kako kaže, veoma ambiciozni

Direktor "Službenog glasnika", Mladen Šarčević, istakao je na ovogodišnjem 66. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga značaj saradnje sa visokoškolskim ustanovama, kao i da je u pripremi Veliki atlas Srbije, prvi još od perioda SFRJ. Osim toga sledeća godina će biti posvećena onim najmlađima.

Preporučujemo

Šarčević kaže da je zadovoljan dosadašnjim odzivom i da nas u četvrtak očekuje veliki broj gostiju iz regiona za koje smatra da ćemo ih dostojno primiti. Ono što ga posebno raduje jesu poduhvati koje "Službeni glasnik" planira za narednu godinu koji su, kako on kaže, veoma ambiciozni, a da se u novom katalogu koji je izašao za 2023. godinu može videti šta je to "Službeni glasnik" uradio u tekućoj godini.

- "Službeni glasnik" ove godine ima jako dobrih edicija na stranim jezicima i pažnju smo posvetili velikanima naše književnosti, kao što je Miloš Crnjanski. Danas je bila promocija knjige "Roman o Londonu",  izdanja na engleskom jeziku. Radili smo promociju i o Danilu Kišu u Rimu na italijanskom jeziku, kao i mnoge druge edicije - rekao je gospodin Šarčević za Telegraf.rs

On je pomenuo i značaj saradnji sa visokoškolskim ustanovama i Institutima i da će Srbija dobiti Veliki atlas, prvi još od perioda SFRJ.

Na tržište stavljamo kapitalna dela, kako književnosti tako i saradnje sa visokoškolskim ustanovama, sa Institutima. Tu je veliki ekološki leksikon, tu su monografije o 100 godina košarke, 75 godina atletike, 90 godina boksa kao i mnoge druge edicije vezane za Veliki geografski atlas Srbije koji nije rađen još od SFRJ, zatim veliki leksikoni iz oblasti staroslovenskog, crkvenoslovenskog jezika, i niz drugih projekata koji su ostvareni u ovoj godini i koji se pripremaju za sledeću - priča Mladen Šarčević za Telegraf.rs.

Jedna od novosti je da će ova izdavačka kuća sledeće godine veću pažnju posvetiti onim najmlađima. Kako je istakao, Glasnik će sledeće godine u saradnji sa stranim i domaćim izdavačima napraviti čitav niz edicija sa naslovima za decu, a u planu su i knjige koje "niko ne izdaje u našoj zemlji".

- To su knjige koje nama osvetljavaju put naše istorije i raznih događaja, demografije, geografskih celina. Sada radimo čitavu ediciju planina Srbije, kako sa Geografskim fakultetom u Beogradu, tako i u Nišu i radi se sada prva knjiga o Rtnju, pored naravno tog Velikog atlasa.

- Istorijske knjige za sledeću godinu će biti vrlo zanimljive. Imamo izvore iz turskih arhiva oko spaljivanja mošti Svetog Save, znači sa staroturskog. Radimo jedan kuriozitet, a to je bitka kod Rača, te borbe sa piratima na području Mediterana i niz drugih vrlo, vrlo zanimljivih knjiga, posebno iz oblasti nacionalne istorije i geografije. - Ističe Šarčević.

U planu je posebna prezentacija postera sa QR kodom koji bi na taj način zainteresovala omladinu koja bi mogla telefonom da skenira kod i sazna podatke i zanimljivosti o određenoj istorijskoj ličnosti.

- Posteri su rađeni sa QR kodom i odnose se na velikane kako srpske muzičke istprije - kompozitore, tako i likovne umetnike. Sada radimo seriju naših velikih umova za društvenu nauku, tehničku i prirodnu nauku, srpskih heroja i naravno književnika. To su veliki opusi i nisu standardni posteri sa portretima, nego sa delima, za šta treba obezbediti autorska prava. Želimo da svaka ustanova to ima, jer bi deca sa mobilnim telefonom kroz taj QR kod pričitala i videla ko je taj čovek ili žena i šta se sve dešavalo.

Kako kaže, njaviše voli da čita dela iz njegove struke, a to je geografska struka, ali zanima ga i istorija,. Osnovcima i srednjoškolcima preporučuje klasike.

- To su naslovi koji su vezani za naše najeminentnije književnike. Govorim o Kišu, Andriću, Crnjanskom i tu će naći uvek mnogo inspiracije koja potpuno može da im zapleni maštu. Mogu da čitaju i druge autore, kako domaće tako i strane. U principu treba mnogo da čitaju da bi izgradili sebe kao ličnosti da bi izgradili svoje kriterijume - savetuje on.

(Telegraf.rs)