Ubrzani rad srca i nervoza! Lekar za Telegraf upozorava na simptome koji ukazuju na problem štitne žlezde

Kako profesor pojašnjava, kod pojave čvorova u štitastoj žlezdi mogu se javiti smetnje pre svega pri disanju a ređe pri gutanju ili promuklost

Problemi oboljenja štitaste žlezde mogu biti posledica poremećaja u njenom radu, kada tiroidna žlezda radi oslabljeno ili pojačano, ali takođe mogu nastati i kao posledica pojave nodusa, odnosno čvorova.

-U slučaju oslabljenog rada štitaste žlezde, što se naziva hipotireozom, javljaju se malakslalost, otoci, suva koža, dobijanje u telesnoj težini, a u slučaju pojačanog rada štitaste žlezde, što se naziva hipertireozom, javljaju se gubitak u telesnoj težini, pojačano znojenje, nervoza, ubrzan rad srca - objašnjava za Telegraf, prof.dr Vladan Živaljević, direktor Klinike za endokrinu hirurgiju UKCS u Beogradu.

Preporučujemo

Kako profesor ističe, kod pojave čvorova u štitastoj žlezdi mogu se javiti smetnje pre svega pri disanju a ređe pri gutanju ili promuklost. Na pitanje, da li se javlja više pacijenata nego inače, naš sagovornik pojašnjava da je broj pacijenata u porastu, ali napominje da sa odgovorom treba biiti oprezan jer danas imamo bolju dijagnostiku nego ranije.

- Oboljenja štitaste žlezde se javljaju u svim uzrastima, pa i u dečijem ali se broj obolelih povećava u starijem životnom dobu, a oboljenja se javljaju nekoliko puta češće kod žena nego kod muškaraca - objašnjava dr Živaljević.

Ubrzani rad srca kao smptom hipertireoze

Za hipertireozu, između ostalog karakterističan je i ubrzani rad srca. Kako objašnjava Beograđanka Ana A. (34) ona je prve simptome osetila nedavno, da bi laboratorijskim nalazom utvrdila da ima ubrzani rad štitne žlezde.

- Primetila sam da sam postala nervoznija nego inače zbog čega mi je puls često išao preko 100. Mislila sam da je u pitanju stres, pa zbog toga, ali kako je vreme odmicalo, postalo mi je čudno što bez ikakvog fizičkog napora imam ubrzani rad. Takođe, imala sam pojačan apetit a mršavila sam. Uradila sam hormone i tada smo otkrili da imam problem - priča Ana za Telegraf.

Da li je korona uticala na broj obolelih?

Korona je na indirektan način uticala na statistiku jer su se tada svi mnoogo češće obraćali lekarima pa su u sklopu ispitivanja i promene u štitastoj žlezdi otkivane češće nego u periodu pre korone, dodaje profesor Živaljević.

-U manjoj meri se kao posledica infekcije korona virusom povećao i broj pacijenata sa tiroiditisom odnoso zapaljenjem štitaste žlezde. Pacijenti sami na osnovu simptoma ne smeju da sami izvlače zaključke i postavljaju dijagnozu. Simptoma je malo a bolesti je puno pa se kod različitih bolesti neretko javljaju isti ili slični simptomi. Zato je najbolje da se pacijent kada oseti bilo kakve simptome obrati lekaru koji će sprovesti dalja ispitivanja. Preventivni pregledi su od ogromnog značaja jer se oboljenja štitaste žlezde zahvaljujući njima danas otkrivaju na vreme, ranije te se sa lečenjem počinje pravovremeno pa su i rezultati bolji. Ne postoji nijedan razlog da se lečenje odlaže nakon postavljanja dijagnoze. Naglašavam još jednom veliki značaj preventivnih pregleda -. objašnjava profesor Živaljević,

Posledice nelečenja zavise od oboljenja štitaste žlezde, a svaka od njih se vremenom pogoršava.

-Tegobe postaju izraženije i dolazi do opšteg propadanja organizma jer hormoni štitaste žlezde deluju na sve organe u čeovekovom organizmu. Lečenje treba da se sprovofi pod kontrolom edukavanih lekara a nikako na svoju ruku - kaže profesor Živaljević.

Kada se radi operativni zahvat?

Operacije štitaste žlezde se sprovode iz tri razloga. Kada postoji sumnja na maligni tumor u njoj, kada postoji poremećaj njene funkcije u smislu pojačanog rada koji se ne može regulisati lekovima i treći razlog je pojava kompresivnih smetnji zbog večličine same žlezde i njenog pritiska na okolne organe.

-Ne postoje rutinske operacije ali su operacije štitaste žlezde danas veoma bezbedne sa veoma malim procentom komplikacija pa nikako hirurško lečenje ne treba izbegavati kada je ono indikovano - zaključuje prof.dr Vladan Živaljević, direktor Klinike za endokrinu hirurgiju UKCS u Beogradu.

(Telegraf.rs)