Dođe mi da sama sebi presudim, ali kome decu da ostavim: Ispovest samohrane majke troje dece kod Gnjilana

Otac im je, kaže, preminuo od koronavirusa

Gorka sudbina je zadesila majku troje siročića Mariju Nikolić iz sela Ropotovo u opštini Kosovska Kamenica. Ova majka od muke i usled nemoći da prehrani, odgaja i školuje malu Lenu (12), Irinu (9) i Andriju (6) čijeg je oca Bobana, kako kaže, odneo koronavirus, noćima ne spava razmišljajući da li da jutro dočeka ili da sama sebi prekrati muke.

- Ne bih se dvoumila šta da uradim sa sobom, ali kome da ostavim decu kad i pored mene žive gladuju i trpe - priča ona izbegavajući da joj deca vide suze na licu.

Preporučujemo

Usled nemoći i nerazumevanja kako rodbine tako i prijatelja njenog pokojnog supruga, i posebno ljudi koji se bave socijalnom politikom ona kaže da se plaši da će završiti na psihijatriji te da će joj biti uzalud sva muka koju trpi u poslednje dve godine od kada joj je preminuo suprug.

Rođena u Skadru u Albaniji udala se za Bobana. Planirali su da osnuju veliku porodicu u čemu im je uveliko pomogla država Srbija o čijem trošku im je izgražena kuća površine od blizu sto kvadrata.

Međutim, zla sudbina ili kao ona veli, zla kob, uselila joj se u dom.

Supruga su joj prvo izdali bubrezi,išao je tri puta na dijalizu u Vranje, i nadao se da će stići na red za transplataciju bubrega pošto se nalazio na spisku u Niškom Kliničko-bolničkom centru.

- Koronavirus ga je odneo i od tog dana beo dan nisam videla ni ja ni moja deca,posebno mali Andrija koji iako je napunio šest godina još ne govori -priča ona i dodaje da je usled nemaštine odustala da ga jednom nedeljno vodi na terapije u Vranje kod psihologa i logopeda.

Veli da porodična penzija i dečji dodatak nisu dovoljni ni da deci drži dušu,prehrani ih,obuje i obuče.

- Uzimam na crtku u prodavnici u selu a onda kad mi zdravlje dozvoli idem radim pod nadnicom, kopam njive, čistim po kućama da zaradim dinar da vratim dug, kako bih imala obraz da ponovo tražim hleb i uz hleb za svoju decu - izgovara ona na veoma dobrom srpskom jeziku iako kad se udala pre 13 godina nije znala jednu jedinu reč na srpskom jeziku.

Veli da joj najteže pada period kada deca krenu u školu i kada treba spremiti ogrev za zimu pošto je jedan metar drveta 70 eura a zimu „pregrmi“ sa pet čest metara.

- Pitam se kako ostajem pri svesti kad mi je svako anredno jutro teže od neprospavanih noći jer moram iskrena da budem najteže mi padaju provokacije upućene mojoj deci. Ja sam navikla i ne obraćam pažnju na psovke i dobacivanja koja izgovaraju albanci „evo je ona što je rodila Srbinu decu“ali mi teško pada kada Bobanovi rođaci mojoj deci kažu vi ste albančići ,a dok je on bio živ kleli su se u našu decu“ - kroz suze izgovara Marija.

Kaže da ipak ima dobrih judi, uglavnom iz centralne Srbije i republike Srpske,koji joj s vremena na vreme dopreme hranu i namirnice za decu.

Nada se da će joj donatori ili ljudi dobre volje pomoći da kupi kozu ili dve kako bi deca imala bar šolju svežeg mleka koje redovno mora da obezbeđuje za Andriju jer se Lena i Irina odriču svega u korist brata.

Njih dve posebno starija Lena, odlična učenica, polako preuzimaju ulogu bratovog staratelja goneći ga da sriče slovo po slovo kako bi izgovorio reč dve pošto, kako reče Lena, on sve razume pa i to da mama nema para da kupi toliko voljeni smoki.

Majci možete pomoći uplatom na: Marija Nikolić NLB Komercijalna banka 205-9001028378156-98.

(Telegraf.rs/N. Zejak)