Eparhija raško-prizrenska: Nedostatak spremnosti na saradnju

Eparhija naglašava da SPC nikada nije bila zatvorena za dijalog, ali smatraju da dijalog mora biti zasnovan na makar minimalnom stepenu poverenja, da se moraju što pre rešiti brojna pitanja

Eparhija raško prizrenska ocenila je danas da optužbe koje su se pojavile na prištinskim portalima, da obnavljaju Banjsku bez odobrenja Prištine, pokazuje da očigledno ne postoji iskrena spremnost Ministarstva na saradnju i normalnu komunikaciju.

Eparhija naglašava da SPC nikada nije bila zatvorena za dijalog, ali smatraju da dijalog mora biti zasnovan na makar minimalnom stepenu poverenja, da se moraju što pre rešiti brojna pitanja, mnogo urgentnija i tiču se vladavine prava i zakona, kao i fundamentalnih verskih sloboda, prenosi Tanjug.

Preporučujemo

"Zaštita verskih objekata i spomenika kulture je od velikog značaja, posebno za našu crkvu, ... Zato je krajnje neodgovorno optuživati Crkvu, koja ulaže ogromne napore da sačuva svoju baštinu od rušenja i skrnavljenja na KiM u poslednje 24 godine, da se navodno neodgovorno odnosi prema onome što predstavlja temelj našeg identiteta i opstanka u atmosferi kontinuirane etničke diskriminacije", navode iz Eparhije.

Kako se navodi na sajtu, Eparhija podseća da je ministar kulture Kosova Hajrula Čeku uputio 6. oktobra pismo Episkopu raško-prizrenskom Teodosiju sa ponudom da Ministarstvo proceni i obnovi štetu u manastiru Banjska nakon nemilih događaja 24. septembra, a koje su dobili 11. oktobra.

Dodaju da su se i pre nego što je bilo moguće da odgovore na pismo ministra, pojavile nove optužbe tog ministarstva na portalu KOHA da Eparhija raško prizrenska navodno vrši obnovu manastira Banjske bez odobrenja vlasti u Prištini.

Navode da su, budući da šteta nije pričinjena na hramu i u istorijskom delu manastira, već je polomljena metalna kapija i načinjena šteta na gostinskom konaku već prikupili novac za popravke, zahvaljujući Fondaciji manastira Hilandara i šteta će ubrzo biti sanirana.

"Optužbe da naša crkva vrši neovlašćenu zaštitu svojih verskih objekata, krajnje su provokativne i sasvim netačne", navodi ERP.

Podsećaju da je pitanje zaštite objekata SPC na KiM posebno definisano Ahtisarijevim Aneksom 5 koji je Prišitna prihvatila.

"Ovaj dokument nikada nije ukinut i stavljen van snage, jer je upravo na osnovu spremnosti Prištine da prihvati odredbe Ahtisarijevog plana. Nažalost svedoci smo kontinuiranih napora vlasti u Prištini da se sve što je preostalo iz ovog Aneksa 5 ovog dokumenta i jednim delom ušlo u zakonodavstvo Kosova, ukine ili reinterpretira", navodi ERP.

Zakon o zaštiti kulturne baštine

Podsećaju da još nije pripremljen Zakon o zaštiti kulturne baštine, koji je predviđen Ahtisarijevim planom da bude donesen u skladu sa principima Aneksa 5.

"O ovom problemu je nekoliko godina raspravljano i na Savetu za implementaciju specijalnih zaštićenih zona. Ovaj Savet se nije sastajao već tri godine jer je sadašnja kosovska vlada jednostrano odbacila dogovor iz novembra 2020. god. u vezi problema tranzitnog puta pored manastira Visoki Dečani, iako je isti usvojen i potpisan od strane EU, OEBS-a, dva kosovska ministra prethodne vlade, SPC, KFOR-a i gradonačelnika Dečana", navela je Eparhija i dodala da je vladino nepoštovanje donesenih odluka i sporazuma ključni razlog zašto ovaj Savet i dalje ne funkcioniše.

Naglašavaju da je stoga neophodno da se pitanja, kao što je šteta u manastiru Banjska, rešavaju u kontekstu dijaloga u Briselu koji, između ostalog, predviđa formalizaciju statusa SPC na KiM, a ne sa pozicija autoriteta i pretnji, dok vlada istovremeno otvoreno krši zakon o specijalnim zaštićenim zonama i odluku Ustavnog suda Kosova u vezi zemlje manastira Visoki Dečani, koja se ne izvršava već sedam godina i koju sadašnja vlada Kosova potpuno ignoriše.

Brojna nerešena pitanja

Takođe, podsećaju da se SPC na KiM suočava sa brojnim drugim nerešenim pitanjima, od odbijanja izvešenja odluke Ustavnog suda Kosova o registraeciji zemlje manastira Visokih Dečana i problema tranzinog puta za Crnu Goru kroz zaštićenu zonu manastira, kao i zabrana pristupa Hrista Spasa u Prišitni. Naglašavaju da su brojni problemi koje imaju prepoznati i u međunarodnoj zajednici.

Navode i da se nastavlja negativan odnos kosovskih institucija prema SPC i našem identitetu uz pokušaje kulturne aproprijacije srpskih pravoslavnih crkava i manastira uz česte tekstove u medijima koji prenose izjave pojedinih „eksperata“ i "istoričara" koji šire otvorenu versku i nacionalnu mržnju.

(Telegraf.rs)