Šta je pokazala anketa o navikama Srba u ishrani? Koliko građana čita deklaraciju, a šta su motivi za dijetu?

Onlajn anketu popunilo je 1.020 građana

Onlajn istraživanje o navikama u ishrani i načinu informisanja o nutritivnim vrednostima namirnica, u kom je učestvovalo 1.020 građana Srbije, sprovedeno je u okviru nacionalne kampanje "Teži ravnoteži". Simbolično, tokom oktobra koji je mesec pravilne ishrane, predstavljeni su rezultati istraživanja koji pokazuju da najveći broj anketiranih građana, njih 85 odsto, veoma ili umereno vodi računa o ishrani, dok 15 odsto ispitanika uopšte ne vodi računa.

Ove podatke izneo je danas predstavnik Privredne komore Srbije Dimitrije Ivanović navodeći da postoje razlozi za veliko zadovoljstvo zbog navedenih podataka, koji se smatraju postignutim rezultatima pokretanja nacionalne kampanje.

Preporučujemo

"Ovom kampanjom se prevenira gojaznost kod dece i odraslih", istakao je Ivanović.

Dodao je da su rezultati ankete pokazali da građani obraćaju pažnju na deklaracije i kalorijsku vrednost prehrambenih proizvoda.

Šta kaže anketa?

"Kada je u pitanju važnost sastava proizvoda, čak 51 odsto ispitanika je odgovorilo da im je veoma važan sastav proizvoda, kao i da njih 30 odsto redovno čita sastav proizvoda na nutritivnim deklaracijama. Ovi podaci nas raduju, jer su građani počeli više da obraćaju pažnju na sastav namirnica i nihove nutritivne i kalorijske vrednosti, na čemu smo mi posebno radili u prethodnom periodu. Mi smo kroz edukaciju u supermarketima, koju smo sprovodili sa studentima medicine, edukovali potrošače kako da čitaju nutritivne deklaracije i šta to za njih znači", istakao je Ivanović.

O preventivi gojaznosti, kao o jednom od tri stuba aktivnosti u okviru programa "Teži ravnoteži", govorila je i dr Jelena Janković, pomoćnica u Ministarstvu zdravlja, Sektor za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu.

"Gojaznost je jedan od najbrže rastućih izazova modernog društva i procene su da će čak 51 odsto svetske populacije biti predgojazno ili gojazno do 2035. godine. Gojaznost nije samo estetski problem, kao što to mnogi misle, već je to predispozicija koja može dovesti do različitih oboljenja. Upravo zbog toga, Ministarstvo zdravlja je još 2018. godine kreiralo Nacionalni program za prevenciju gojaznosti koji je dao strateški okvir za bavljenje ovom tematikom, iz čega je dalje proistekla nacionalna informativno edukativna kampanja 'Teži ravnoteži' u okviru koje je i sprovedeno ovo istraživanje", istakla je Janković.

U poslednjih šest meseci na režimu ishrane, odnosno dijeti je bila skoro trećina anketiranih građana (30 odsto), a najčešći režimi ishrane bili su: autofagija, vegetarijanska ishrana, ishrana bez glutena, keto ishrana, kao i druge dijete. Prema podacima istraživanja, 70 procenta ispitanika nije bilo ni na jednoj vrsti dijete u proteklih šest meseci.

O tome šta za građane predstavlja zdrava ishrana, najveći broj ispitanih (43 odsto) odgovorili su da je to ishrana pripremljena kod kuće. Iako je većina građana stava da je domaća kuhinja najzdravija, ishrana bogata vitaminima i mineralima (36 odsto), vlaknima (30 odsto), proteinima (20 odsto), namirnicama organskog porekla (15 odsto) i uravnotežena hipokalorijska ishrana (12 odsto) sledeći su najzastupljeniji vidovi zdrave ishrane.

Za one ispitanike koji su bili na određenom režimu ishrane, kao vodeći razlozi bili su gubitak telesne težine (23 odsto) i sprečavanje budućih zdravstvenih problema (23 odsto). Kod 21 odsto građana, razlog za dijetu je bila potreba da se osećaju bolje i imaju više energije, a samo 10 procenata anketiranih kao razlog navodi da im je cilj bio poboljšanje fizičkog izgleda.

Kada je reč o izvorima informisanja o nutritivnim vrednostima proizvoda nutritivne deklaracije su i dalje najzastupljeniji izvor informisanja građana (41 odsto), slede časopisi, internet sajtovi i TV sa 28 odsto, a njih 17 odsto se informiše kroz razgovor sa porodicom, prijateljima ili kolegama; 14 odsto građana informacije o nutritrivnim vrednostima traži u stručnoj literaturi, dok se putem saveta doktora i nutricioniste informiše svega 10

odsto građana.

"Ministarstvo zdravlja je uz podrškou odbora za sport Narodne skupštine, a u saradnji sa Ministarstvom sporta i Ministarstvom prosvete nedavno pokrenulo projekat koji obuhvata sistematske preglede za učenike koje se bave školskim sportom. Ovo će se primenjivati kod dece od prvog razreda osnovne škole do četvrtog razreda srednje škole. Uključeno će biti 95 škola u prvom krugu, 192 odeljenja, a podršku će pružati 76 domova zdravlja širom Srbije. Cilj nam je da utvrdimo bilo koji oblik deformiteta kod dece, kao i da detektujemo gojaznost kod dece, kako bi se u budućem periodu radilo više na rešavanju i prevenciji svih ovih problema", rekla je Janković.

O kampanji "Teži ravnoteži"

Nacionalnu kampanju "Teži ravnoteži" pokrenula je Privredna komora Srbije – Udruženje za prehrambenu industriju kao podršku Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Kampanja je prvenstveno okrenuta kontinuiranom informisanju građana o važnosti uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti u cilju postizanja dobrog javnog zdravlja stanovništva.

Kako smo ranije pisali, među narednim koracima u okviru kampanje jeste upravo skretanje pažnje na deklaracije proizvoda, te da se o balansiranoj ishrani i razvijanju zdravih stilova života uči još od vrtićkog perioda.

"To ne znači da oni moraju da budu na nekakvoj striktnoj dijeti, već da balansirano, baš kao što kampanja kaže - teže ravnoteži - i da unose određenu vrstu hrane, da izbegavaju preterano slatko, preterano masno", rekla je ranije ministarka zdravlja Danica Grujičić.

(Telegraf.rs)