Ubili su nam Milicu: Jeziva ispovest oca čije je dete pokošeno pred kućom. "Probudilo me vrištanje, a onda..."

Milica, koja još uvek nije napunila 14 godina, tog jutra krenula je u školu putem kojim uvek ide, a njene bezbrižne misli prekinuo je tup udarac i tada je sve stalo

"Peti oktobar 2023. godine, iz sna me budi glasno vrištanje, sve vreme ga neprekidno čujem, izlazim na terasu i vidim vrišti moja žena, a pored nje naša ćerka nepomično leži". Ovim rečima svoju potresnu ispovest za Telegraf.rs započinje Bojan Janković, otac maloletne Milice koja je pokošena na pešačkom prelazu ispred svoje kuće u Jagodini. 

Milica, koja još uvek nije napunila 14 godina, tog jutra krenula je u školu putem kojim uvek ide, a njene bezbrižne misli prekinuo je tup udarac i tada je sve stalo. Na trenutak Miličin tata pomislio je da ju je zauvek izgubio.

Preporučujemo

"Ne mogu vam nikako opisati šta mi je sve prošlo kroz glavu u tim trencuima", sa zebnjom izgovara Bojan koji dodaje da ga život nije mazio, te da se suočavao sa mnogim smrtima svojih najbližih, počevši od dece svoje sestre, do njegovih roditelja, ali da mu je ovo još teže palo. 

Preplašen zbog prizora koji je video sa terase, Bojan ulazi u sobu svog starijeg sina Alekse, budi ga i kaže "Ubili su nam Milicu", nakon ovih reči istrčava napolje i od tog trenutka se više ničeg ne seća.

"Kleknuo sam pored nje, dozivao je, pričao joj da je volim u paničnom strahu da su to poslednje reči koje će čuti, ne znam ni koliko je to trajalo, 2-3 minuta možda", nastavlja Bojan, sa knedlom u grlu.

Na sreću, devojčica je počela da dolazi sebi, te uspeva da izgovori samo dve reči - "Boli me". Prvi put njen tata pomislio je "Dobro je, bol je znak da smo još živi". Hitna pomoć došla je po dete, a onda kreću opservacija, snimanja, pregledi.

"Kada je konačno uzela telefon u ruke shvatio sam da će sa njom biti sve u redu, rane, prelomi i ostale povrede će se zaceliti", priseća se naš sagovornik.

Kako navodi, od šoka mnogih detalja se ne seća, ni vozača, a ni vozilo ne bi mogao da identifikuje da mu svedoci nisu pokazali, međutim, njegov sin Aleksa susreo se oči u oči sa čovekom koji je pokosio njegovu sestru i doživeo još jedan šok. 

"Strašno se iznervirao kada ga je čuo kako daje iskaz o događaju i kaže da je nije udario na pešačkom, njemu je ovo jako teško palo jer je mnogo vezan za sestru", otkriva Bojan.

Osim Alekse, ovaj iskaz razbesneo je i Miličine roditelje, koji tvrde, da zbog lokacije pešačkog prelaza nije moguće da je devojčica udarena van njega. 

"Iz našeg dvorišta izlazi se odmah na pešački, prelaz ona godinama tim putem ide, ne postoji mogućnost da je to istina", objašnjava naš sagovornik koji dodaje da je vozač inače stariji i bolestan čovek.

"Pričalo se da je dobar čovek, star i bolestan, da je moje dete imalo telefon u rukama", kaže.

Ipak, Bojanu su najstrašnije tvrdnje da na automobilu ne postoje tragovi kontakta, a njegovu adresu stigla je fotografija koja dokazuje da su te tvrdnje lažne.

"Meni je dostavljena fotografija koja pokazuje drugačije, samo želim pravdu za svoje dete i da nečije drugo ne nastrada", završava Janković.

Ovaj Jagodinac još jednom je istakao da bi voleo da se i njegova porodica i on, kao i svi ljudi osećaju bezbednije u saobraćaju, te da se pojačaju lekarski pregleda kada su u pitanju tsari vozači.

(Telegraf.rs)