Gde se kriju stenice? Vole toplotu kao komarci, veličine su 3 do 5 mm, a nema prirodnog sredstva za suzbijanje

Vreme čitanja: oko 5 min.

Njihovoj najezdi najviše doprinele klimatske promene

Foto: Shutterstock

Veoma često postoji mišljenje da pojava stenica ima veze sa čistoćom. Međutim, to i nije baš tako, budući da se stenice pojavljuju i na najčistijim mestima, gde se jednako dugotrajno zadržavaju. Najviše ih ima u gradskim sredinama i to na onim mestima gde je velika cirkulacija ljudi. Obično su to hoteli, hosteli, studentski domovi, aerodromi, bioskopi i slično.

Jovan Ivačković, izvršni direktor preduzeća Eko San u emisiji "Uranak" na televiziji K1, objasnio je na koji način se stenice razvijaju i kako ih se najlakše možemo osloboditi.

"Stenice su najaktivnije kada mi spavamo, jer ih ne vidimo i ne osećamo zbog posebnog anestetika koji ubrizgaju baš onog momenta kada se ujed vrši na telu. To obično prouzrokuje, da mi nemamo nikakvu fizičku ili automatsku reakciju. Da osetimo bol ili svrab, kako bismo automatski pomerili ruku ili se počešali. U tim momentima bi postojala velika mogućnost da je ubijete. Stenica može da bude dosadna, kako narod kaže, i da celu

noć sisa vašu krv ili da vas bode."

Stenice ne grizu preko dana, a kriju se u pukotinama ili mestima do kojih ljudi ne mogu da dopru.

"Ujed stenica ima veze sa emitovanjem ugljendioksida iz ljudskog organizma, zbog toga je veći broj uboda zabeležen u toku noći. One su po prirodi insekti koji se kriju u pukotinama, mestima koja ne možemo da nađemo ili dopremo", kaže Jovan Ivačković i dodaje da kod ljudi najčešće postoji psihološki momenat o stenicama.

"Stenice nisu prenosioci bolesti. Sama njihova biologija je takva da vas one neće zaraziti, u tom smislu one nisu strašne, ali postoji onaj psihološki momenat kod ljudi, da kada krene da se uopšte priča o stenicama, kreću da se češu, gledaju okolo. Još ukoliko saznate da je neko u vašem okruženju imao stenice, čovek počinje drugačije da razmišlja. Postoji grana u psihologiji koja se time bavi, koja ispituje nesanice zbog straha od insekata. Neće vam preneti bolest, ali sama ideja da ih imate već vam čini da budete neispavani.

Stenice kao i komarci vole toplotu, a postoji nekoliko načina da proverite da li u kući imate stenice.

Jovan Ivačković / Printskrin: K1

"To je prosto slično kao kod komaraca. Kobinacija ugljendioksida i toplote, to su faktori koji utiču na njihovu aktivnost. Kada osete da u njihovoj blizini ima povećana koncentracija ugleljendioksida, kao i visoka temperatura, one se aktiviraju. To je iskorišćeno kod nekih sistema monitoringa nadzora za neke klopke koje se prave za stenice. Imate lepljive površine ili boce sa ugljendioksidima koji se ispušta u određenim intervalima, kako bi se uopšte videlo u tim prostorima da li  ima stenica. Kod suzbijanja stenica je jako bitan ovaj momenat, da li su one prisutne ili nisu. Baš zbog ovog psihološkog dela se vrlo često događa da ljudi misle da imaju stenice, a uopšte ih nema.

One su vidljive golim okom i veličine su tri do pet milimetara. Takođe, postoje i posebno trenirani psi, koji mogu da otkriju da li u nekoj prostoriji ima stenica. To su biglovi. Oni imaju dobar njuh i sa namerom se gaje i treniraju. Kod nas u našoj zemlji nije slučaj, ali u Francuskoj ili Americi, takvi psi dosežu cenu i do 100.000 evra.

Iako ima nekoliko vrsta stenica, kod nas je najpoznatija krevetna.

"U samom momentu pojave, stenice se nalaze neposredno oko kreveta, zato ih i nazivamo krevetne stenice. Mogu biti u dušeku, nogicama ili zaglavlju kreveta. Kako se infestacija širi, njih ima sve više i možete ih naći oko štekera, iza lampi, slika... Najčešće na samom početku one se nalaze u krevetu i hrane se nama.  Ne možemo lako da ih primetimo, ali možemo da vidimo njihove tragove. Ivačković  ističe da stenice u našim domovima mogu da žive i do godinu dana.

"Tokom noći dođe da vas ugrize i ona će da se sakrije u zaglavlje kreveta. Postoji faza, koja se naziva dijapauza, kada ona potpuno smanji svoj metabolizam, utihne, umiri se i apsolutno se ne pomera da bi štedela energiju, kako bi što duže mogla da preživi. Laboratorijska istraživanja su pokazala da stenice bez hrane mogu žive čak godinu dana. Dosta se teško suzbijaju, ali naravno mogu da se istrebe uz profesionalnu pomoć.

Prirodna metoda suzbijanja stenica.

Foto: Pixabay

Nažalost, nema prirodnog sredstva za suzbijanje stenica, jer se one sakrivaju. Ne preporučuje se tretiranje, jer su one stekle otpornost na insekticide. Kada dođe profesionalna kuća, vi ne možete stenice suzbiti samo sa jednom metodom. Koristi se hemija i termalno tretiranje parom. To mora ciklično da se ponavlja dve do tri nedelje. Vrlo je teško i profesionalnim firmama koje imaju sva sredstva da ih suzbiju, a kamoli pojedinačno ljudi.

Kako se na nivou naše zemlje kontroliše količina stenica?

"Mi na nivou zemlje nemamo neko centralno telo koje se time bavi, ali nažalost iz godine u godinu, broj stenica se u našoj zemlji povećava. Razlog tome je, što je Srbija postala dosta otvorenija, razvijenija i imamo puno turista koji su glavni prenosioci stenica. Stenice se mogu nalaziti na torbama ili kaputima, veliki prenosioci su hoteli, hosteli, studenstki domovi, uglavnom prostori gde se puno ljudi okuplja."

Alergija na ujed stenice

"Stenica ujeda svakog ko ima CO2 i toplotu, ali prosto neko će da odreaguje, neko neće. Isto kao i kod ujeda komaraca", kaže Ivačković .

Pored stenica, u našoj zemlji veliki problem prave i smrdibube. Sagovornik ističe da su njihovoj najezdi najviše doprinele klimatske promene.

Foto: Marko Jovanović

"One su materijalni dokaz onoga što ljudi pokušavaju da opovrgnu, a to su klimatske promene. Ovo nije prirodan jesenji uobičajeni ciklus i to rezultira u prenamnoženju smrdibuda, koje nemaju sada ni prirodnih neprijatelja, ni klimatskih uslova koje bi uticale na njihovu brojnost.

Ko su prirodni neprijatelj stenica i smrdibubda?

"Stenice u okruženju u kome se razvijaju, a to su obično stanovi, nemaju prirodnog neprijatelja. Obično su to ptice, koje su njima hrane i drugi organizmi, ali to je opet problem u vremenu. One su sada aktivne, a neke su se ptice iselile, one su našle period kada mogu da budu aktivne zbog klimatske promene i klimatskih uslova koje njima odgovaraju. U ovom trenutku nemaju toliko prirodnih neprijatelj", zaključio je Ivačković u emisiji "Uranaku".

(Telegraf.rs)