Ispovest lepe Marije, prve žene hirurga u Surdulici: Ovako je počela

Obavila je i svoju prvu specijalizaciju

Opština Surdulica i njen Zdravstveni centar poznati su i po tome što su iznedrili vrsne hirurge od kojih je samo jedan ostao u ovoj ustanovi, a hirurg Marija Antić (38) prva je je žena sa ovom specijalizacijom u istoriji Službe ovdašnje hirurgije.

Antićeva je pri kraju subspecijalizacije endokrine hirurgije, s akcentom na dojke, a ekipa Jugmedie je boravila u Zdravstvenom centru na dan kada je ona imala svoju prvu operaciju tumora dojke. To je ujedno i prva operacija dojke na Hirurgiji.

Preporučujemo

Očekivali smo umorno i stresno lice posle operacije, no, naprotiv, zatekli smo nasmejanu mladu osobu.

"Operacija je prošla odlično, radi se o benignom tumoru koji je morao da se ukloni. Tremu nisam imala jer je pored mene bio načelnik Slavoljub Cvetković kao asistent, kome sam ja u mnogim operacijama asistirala", objašnjava Marija Antić.

Marijni roditelji su iz Surdulice, a ona se rodila i školovala u Nišu, ali je 2011. odlučila da dođe u Surdulicu, gde joj je otac radio, i tu ostala.

"Prvo sam bila u Hitnoj godinu i po dana, a 2013 ili 2014., došla sam na Hirurgiju kao sekundarac, potom sam dobila specijalizaciju i tako nastavila školovanje uz rad", priča.

U Službi opšte hirurgije pri Zdravstvenom centru Surdulice radi četrdesetak zdravstvenih radnika i pomoćnog osoblja, od kojih s Marijom četiri hirurga i dva lekara opšte prakse, kao i tri anesteziologa i dvoje na specijalizaciji anesteziologije. Načelnik službe je Slavoljub Cvetković koji je još pre 25 godina specijalizarao opštu hirurgiju, a već 15 godina je načelnik. On je sa 60 godina i najstariji među lekarima.

"Niko duže nije radio od mene na Hirurgiji. Mene je ovde doveo 1999. godine čuveni doktor Dušan Spasić, koji je, nažalost, preminuo. Pomenuo bih i doktora Aleksandra Nikolića koji je bio moj veliki učitelj, s njim sam najduže radio jer je Spasić otišao da radi u Urgentnom centru u Beogradu, a pored doktora Ace Nikolića sam najviše napredovao u svom poslu", priča Cvetković, koji je u jednom periodu skoro dve godine održavao celu službu zajedno sa mladim lekarom.

Ovde se godišnje prosečno uradi oko 700 operacija, a 50 posto je laparaskopskih.

"Laparoskopske operacije, pre svega abdomena, radimo od 2009. godine kada smo dobili laparoskopski stub i sa tom praksom je započeo kolega Aleksandra Stanojković, pa ovde te uslugu koriste pacijenti iz celog Pčinjskog okruga, iz Makedonije, Kosova i Crne Gore", priča Cvetković za koga na odeljenju pričaju da mlađim kolegama nesebično prenosi stečeno znanje od starijih kolega.

Urađeno je na hiljade operacija laparaskopskom metodom, ali je stub već star.

"Više puta smo aplicirali za laparaskopski stub, nažalost do sada ništa nije urađeno. Već je zastareo ali još uvek uspešno radimo. Nadamo se da ćemo u neko dogledno vreme ipak dobiti nov", kaže.

Na njemu se vrše najviše operacije žučne kese, ali i kile, slepog creva, preplet creva, perforacije čireva, kao i tumor debelog creva.

"Za jedno malo odeljenje poput naše bolnice dovoljno", veli.

Kada je u pitanju klasična hirurgija, Cvetković potencira hiruški sto koji je takođe star.

"Na njemu, na primer, ne možemo da operešimo osobu koja ima više od 150 kilograma. Za zamenu je i lampa, zapravo, satelit koji fokusira svetlo. Stara je 15 godina. Takođe, sterilizator nam je star 20 godina. Radi se na tome ali teško ide. Ipak, radimo s onim što imamo i ne kukamo".

Pitamo da li lično kod njega postoji nekada strah pred složenim operacijama, a on odgovara da se vremenom – pregori.

"Ima ovde i dramatičnih stanja, povreda slezine i veliko krvarenje, na primer. Što više znate više vas je strah da ne znate. Hirurgija je timski rad što je vrlo bitno kada se uđe u kritičnu situaciju, a mi imamo odličnu saradnju i zaista radimo kao tim. Takvu atmosferu sam nasledio, i trudim se da je održim, uz, naravno, poštovanje hijerarhije", naglašava načelnik malog ali dobrog tima.

Preostalo mu je do penzije još pet godina, ali o penziji ne razmišlja. Srećan je što će dva mlada lekara opšte prakse najverovatnije dobiti specijalizacije, koje traju po pet godina, pa će, smatra, sa postojećim specijalistima, Služba hirurgije održati tradiciju dobre prakse.

(Telegraf.rs)