Koja je najveća, a najmanje poznata svetinja manastira Tumane: Proslavljena je po mnogim čudesima
Sveta ikona čuvana je u kapeli manastira Tumana sve do 2010. Godine, kada je po blagoslovu Episkopa braničevskog g. dr Ignatija, preneta u manastirsku crkvu
Čudotvorna ikona Majke Božije Kurskaja potiče iz jednog manastira iz okoline grada Kurska u Rusiji. Predanje koje je od ruskih monaha do danas ostalo prisutno među žiteljima manastira i narodom, govori da je prilikom nemira tokom oktobarske revolucije jedan manastir u okolini Kurska do temelja spaljen.
Monasi koji su pošli ka Srbiji, u njegovim ruševinama su pronašli netaknutu ikonu Majke Božije. Poneli su je sa sobom i kao veliku svetinju doneli su je u Crbiju u Miljkov manastir gde je boravila sve do 1936. godine.
Kada je Miljkovsko bratstvo premešteno u manastir Tumane 1936. godine, sa sobom su doneli i čudotvornu ikonu Bogorodice, smestivši je u kapeli Pokrova Presvete Bogorodice u novom tzv. "Ruskom konaku".
"Manastir Tuman širom sveta je prepoznat po svojim svetinjama. Najveća među njima jeste ikona Presvete Bogorodice Kurskaja Tumanska. Ova ikona vrlo je poštovana od strane vernog naroda. Mnogi bezdetni parovi tražeći utehu u svom stradanju i nemogućnosti da imaju poroda, obraćali su se molitveno Majci Božijoj kod ove čudotvorne ikone i zabeleženi su mnogobrojni slučajevi dobijanja poroda, a bilo je i drugih isceljenja. Neka bi dao Bog da nas i u ostalo vreme i mnogih dana našeg života štiti, čuva i prepozaje kao svoje"- rekao je arhimandit Dimitrije, iguman manastira Tumane.
Ova sveta ikona proslavljena je mnogim čudesima, dobijanju poroda i nebrojenim isceljenjima koja su se pred njom zbila.
"Ja sam lično izgubio svaku nadu da ćemo imati dete, nakon reči doktora pogotovo. Kada sam prišao ikoni, ja lično a verujem i supruga, nisam prišao jer to tako treba nego zato što sam verovao da može da pomogne, a vapio sam da pomogne. Taj vapaj koji dolazi iz srca, taj izraz boli i nemoći i molbe da se pomogne, to ću da pamtim do kraja svog života. Posle par meseci kada je izašla sa pozitivnim testom za trudnoću, svet se preokrenuo i radosti nije bilo kraja" - kaže Branko Srdulović čija je supruga nakon molitve ispred ikone Bogorodice Kurskaje ostala u drugom stanju.
Od posebnog je značaja spomenuti slučaj, kada je 60 ih godina XX veka ona ukradena, u nameri da kao relikvija i starina bude prodata na zapadu. Vagon u koji je bila smeštena se iz nepoznatih razloga zapalio i u njemu je sve izgorelo, pa čak i jedan od dvojice ljudi, koji su ikonu ukrali. Zaprepašćen događajem, drugi saučesnik vratio je neoštećenu ikonu u manastir, a po povratku u Gornji Milanovac stena ga je odnela u Dunav.
Drugi zabeležen slučaj, dogodio se pred početak i u toku rata u Bosni i Hrvatskoj. Tada je više puta od strane sveštenika, monahinja i vernoga naroda bilo primećeno, da je Majka Božija pomerala ruku na ikoni i spuštala je ispod srebrnog okova, a potom nakon izvesnog vremena vraćala na svoje mesto.
"Od 19. do 31. decembra 1992. godine bio sam ovde u Tumanu na službovanju. To je bila praksa pre nego odem na parohiju. Tada me je blaženopočivši episkop Sava poslao na službovanje u Tumane. Igumanija je bila mati Matrona i tada nam je celivajuća ikona uvek bila ova od Majke Božije Kurskaje. I tu smo tada doživljavali to da kada dođemo na bogosluženje i celivamo ikonu, vidimo je u ovakvom stanju da drži ruku i bebu Isusa kako sada drži, a posle bogosluženja, ta ruka bude spuštena skroz dole do okova. Bilo je tu još naroda koji je to video i monahinje tadašnje. Svi smo tome svedočili" - kaže seštenik Spomenko Žarić.
Sveta ikona čuvana je u kapeli manastira Tumana sve do 2010. Godine, kada je po blagoslovu Episkopa braničevskog g. dr Ignatija, preneta u manastirsku crkvu. Pred njom gori neugasivo kandilo i narod joj sa velikim usrđem pritiče, moleći blagoslov Bogomajke.
Ikona je urađena u rusko-vizantijskom stilu, pripada tipu vladimirske ikone i predpostavlja se da potiče sa kraja XVIII ili početkom XIX veka. Lik Bogorodice i Bogomladenca izuzetnu su lepo oslikana, kao i okov neobične lepote.
Na njoj su do danas vidna oštećenja, nastala tokom vekova i usled mnogih progona i ratnih događanja.
(Telegraf.rs)