Ovde se nalazi jedina statua Crne Bogorodice u Srbiji: Doneli je lađom, a krije jedinstveno verovanje
Da se umetnost i kultura cene u Apatinu, nema dileme. Naročito leti, kada gradić živi.
Apatin je jedinstven po najvećoj zbirci skulptura na otvorenom. Kako je jedinstveni kip Crne Bogorodice dospeo do prve apatinske crkve?
Širom Evrope, ali i dalje bio je čuven Apatin i njegova industrija. Već u 18. veku imao je pivaru, a u 20. i brodogradilište, prenosi RTS. Nakon višedecenijskog napretka, brodogradilište devedesetih doživljava sunovrat, kada na njegovim ruinama nastaju umetnička dela. Sve skulpture predstavljaju spoj industrije, umetnosti jer su ih umetnici izrađivali u apatinskim fabrikama uglavnom od metala. Najveći broj skulptura izgrađen je u apatinskom brodogradilištu.
Preporučujemo
Hiperprodukcija komaraca na Dunavu kakva nije bila 50 godina: Zapadni Nil prisutan ali ima i jedna dobra stvar
Policija u Ivanjici isključila iz saobraćaja "naduvanog" biciklistu
"Ja verujem da je ideja došla od toga što je Apatin bio jedan jak industrijski grad još u doba socijalizma, tako da je ovde ostala velika količina fabrika, hala, generalno proizvodnja materijala koji su kasnije mogli da se iskoriste u jednu ovako humanu svrhu, odnosno u izradu skulptura", objašnjava likovna urednica galerije Meander Jelena Kukić.
Ono što je sada u redovnoj turističkoj ponudi jeste poseta rimokatoličkoj crkvi Uznesenja Marijinog. Raritet koji privlači ljude u ovu crkvu, kako vernike tako i ljubitelje umetnosti, jeste barkona statua Crne Bogorodice jedine u Srbiji.
"Kada je Marija Terezija naseljavala ovaj deo sa podunavskim Švabama iz Ulma su krenuli Dunavom. Na toj lađi, među ostalim bila je i jedna žena koja je imala kod sebe ovu Bogorodicu. I ona bi izlazila napolje i uzimala taj kip Bogorodice i stavila na obalu. Tako je žena bila zaključila, gde bogorodica ostane da stoji tu mi treba da izađemo", kaže župnik crkve Uznesenja Marijinog u Apatinu Jakob Fajfer.
Osim Bogorodici, Apatin je postao dom i Čehu Rudolfu Udvariju, koji je u međuratnom periodu oslikavao verske objekte. Ipak, njegovo ime se najviše vezuje za prvi posleratni objekat izgrađen od strane naroda iz Like i Banije pedesetih godina. Freske u socrealističkom stilu krase tavanicu doma kulture.
"Imamo pet celina. One su bile simbolične za to vreme. Svaka celina ima svoju zasebnu jedinicu. Prva je bratsvo i jedinstvo, druga obnova i izgradnja, treća nova država, poljoprivreda i prirodna dobra i na kraju imamo umetnost i kulturu", navodi likovna urednica galerije Meander Jelena Kukić.
Da se umetnost i kultura cene u Apatinu, nema dileme. Naročito leti, kada gradić živi.
(Telegraf.rs)