Misterija „Sunčanog sata“ iz antičkog Sirmiuma: Neverovatna priča o eksponatu Muzeja Srema

Danas je vredan eksponat stalne postavke lapidarijuma Muzeja Srema

Sunčani sat iz Sremske Mitrovice, danas vredan eksponat stalne postavke lapidarijuma Muzeja Srema, izgrađen je 100. godine nove ere po zahtevu Kratila Papija, jednog od najbogatijih građana Sirmijuma. Pronađen na zapadnom rimskom groblju u Sirmijumu, najstariji je spomenik svoje vrste u istočnoj Evropi i kao takav ima značajan naučni i kulturni značaj, piše mitrovica.info.

Kratilo Papije, jedan od najbogatijih građana Sirmijuma, jednoga dana je osetio da mu se bliži kraj. Istoga dana je odlučio da te, 100. godine nove ere da ovekoveči i Sirmijum i svoju slavnu porodicu Papija. Naime, dedu Kratila Papija je sam Oktavijan Avgust poslao iz Rima da po provincijama širi rimski uticaj i kulturu. Tako je i dospeo u Panoniju, u Sirmijum. Papije su bile stara latinska patricijska porodica, a takve su bile veoma retke u provincijskim gradovima kakav je u to vreme bio Sirmijum.

Preporučujemo

Vrlo je verovatno da je talas doseljavanja ovih porodica posebnog društvenog ugleda u glavni grad Panonije bio u vezi sa dolaskom cara Trajana u ovaj grad 100. godine.

Kratilo je verovatno na umu imao i čuveni roman „Satirikon“ Petronija Arbitera gde je Trimalhion, jedan od glavnih junaka, u svom testamentu odredio da mu se „u sredinu grobnice smesti sunčani sat“, ali tako da svako, ko god pogleda koliko je sati, mora da vidi i njegovo ime. Kratilo Papije je naručio beli mermer sa ostrva Brač, a angažovao je i vajara i astronoma iz Grčke. Vajar je izradio sjajnu skulpturu koja je jedinstvena u svetu, jer je jedina koja prikazuje Herkulovog brata Ifikla.

Vajar je, u ljudskoj veličini, izradio Atlasa koji na leđima nosi sunčani sat (nebeski svod), a iza njegovih leđa braću Herkula i Ifikla.

Ifiklov lik se, do otrkića ove skulpture, nalazio samo na vazama, a te vaze su posedovali Metropoliten muzej i Luvr. To objašnjava zašto je ova kamena skulptura dugo bila na meti ta dva muzeja koji su nudili ogromne svote novca za otkup ove jedine kamene predstave Ifikla. Ipak, i pored te činjenice, „Sunčani sat“ je ostao u Sremskoj Mitrovici. U svom Sirmijumu.

„Sunčani sat“ je izrađen u obliku školjke sa urezanim radijalnim linijama koje označavaju časove, a od kazaljke je ostao očuvan samo koren gvozdene šipke.

Ono što ovom monumentalnom satu daje praktičnu vrednost je horizontalna linija urezana po lučnoj liniji školjke. Na tu liniju pada senka svakog 21. marta i označava da je prošla jedna godina. Astronomske i matematičke analize su pokazale da je ta horizontalna linija urađena veoma precizno, i da je u savršenom skladu sa geografskom širinom Sremske Mitrovice, a da je sat bukvalno nepogrešiv.

„Sunčani sat“, koji je pronađen na zapadnom rimskom groblju u Sirmijumu, najstariji je spomenik svoje vrste u istočnoj Evropi, i kao takav ima ogroman naučni i kulturni značaj. Ova fantastična antička skulptura, unikat čija je vrednost odavno prepoznata u svetskim krugovima, još uvek nije popularisana koju zaslužuje.

Na nama ostaje da se Kratilu Papiju odužimo na jedinstven način, i da pokažemo svetu da on nije uzalud potrošio svoje zlatnike.

(Telegraf.rs)