Osoblje na rukama nosilo pacijente na sigurno: Bolnica u Sremskoj Mitrovici odoleva svim nesrećama

Pored mnogobrojnih manjih situacija koje su zadesile ovu zdravstvenu ustanovu, prva teža koja je naletela, dogodila se 2010. godine

U bolnici u Sremskoj Mitrovici upalio se crveni alarm, požar je krenuo da guta krov na zgradi hirurgije, zdravstveni radnici i osoblje prave plan kako evakuisati pacijente, kako ih spasiti? Za trenutak u njima se pobudio nemir, boje se, ne za svoje živote, već znaju da pacijenti od njih očekuju da ih spasu.

Preporučujemo

Ne razmišljajući da li će im biti teško ili naporno, bolnica je krenula sa evakuacijom pacijensta. Radnici su ih na svojim rukama u ćebadima spuštali pešaka, niz stepenice, struje nije bilo. I muškarci i žene, ruku pod ruku, izvukli su sve do jednog pacijenta, ali nažalost nedaćama tu nije bio kraj.

Pored mnogobrojnih manjih situacija koje su zadesile ovu zdrvastvenu ustavu, prva teža koja je naletela, nakon ratova, dogodila se 2010. godine. Kao grom iz vedra neba, buktinja je zahvatila krov na zgradi hirurgije.

Kako je bolnica u Sremskoj Mitrovici funkcionisala u prvom, od mnogih, vanrednih naleta ispričao je za Telegraf.rs primarijus dr spec. ginekologije i akušerstva Dragan Malobabić v.d. direktor bolnice u Sremskoj Mitrovici i načelnik klinike za ginekologiju i akušerstvo.

- Tada smo imali požar na zgradi hirurškog bloka, kada je u postupku klimatizacije zgrade došlo do paljenja te opreme koja još nije bila puštena u funkciju. Na toj zgradi je tada u potpunosti rekonstruisan krov, koji je izdržao čak i ovu poslednju oluju, osim jednog malog dela koji se nalazi na kućici za liftove koji se trenutno sanira - kazao nam je doktor Malobabić.

Nakon požara, usledio je bojazan od poplava

Sledeći period kada bolnica nije imala pun kapacitet rada dogodio se, 2014. godine, usled bojazni od poplava koje su tada paralisale Srbiju.

- Bili smo prinuđeni zbog vodostaja koji je prešao dozvoljeni nivo, da preselimo sve pacijente. Nismo bili sigurni da li ćemo uspeti da odbranimo nasipe i došlo je do toga da smo morali za jednu noć da sve pacijente, najvećim delom, izmestimo u bolnicu u Novom Sadu - otkriva v.d. direktor ustanove.

Uz veliku zahvalnost, prisetio se da su celokupnu evakuaciju uspeli da izvedu uz pomoć tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada, koji im je dao sanitetska vozila, kao i pomoću saniteta  bolnice u Valjevu i lokalnog prevoznika koji je stupio svoje autobuse.

- Uspeli smo za 14 sati da blizu 200 ljudi premestimo u druge ustanove, s tim što su lakše pokretni pacijenti mogli da idu autobusima, a imali smo i one koji su zahtevali lekarsku pratnju.

Ta pošast, kako je Malobabić opisao, trajala je negde dve nedelje, a posle toga bolnica se vratila u svoje normalno funkcionisanje. Ipak, otkrio nam je i koje pacijente je u ovakvim trenucima najteže preseliti.

- Najveći problem prilikom bilo kakvog preseljenja bolnice predstavlja dijaliza, a naša je jedna od najvećih u Srbiji, tu vrlo često imamo i do 150 pacijenata. Oni ne mogu mnogo dugo da ostanu bez dijalize, ali smo tada i to uspeli da organizujemo - kazao je ponosno doktor.

Tada do poplava, srećom nije došlo, a Sremska Mitrovica danas ima, kako nam je rečeno, mnogo bolji sistem odbrane - solarnim panelima, pa je ponavljanje ovakve situacije gotovo nemoguće.

Superćelijska oluja protutnjala je i bolnicom u Mitrovici

Ni Sremsku Mitrovicu, a ni bolnicu nije zaobišla nemilosrdna superćelijska oluja, koja je uterala strah u kosti ovog leta građanima širom naše zemlje. Ovaj grad nakon pomenute oluje izgledao je apokaliptično i tada je ekipa Telegrafa bila na licu mesta.

- Bili smo svedoci da je ta superćelijska oluja koja je protutnjala kroz naš grad oštetila praktično krovove u bolnici na pet mesta. Najveće oštećenje bilo je na zgradi u kojoj se nalazi porodilište - zaključio je Malobabić.

Značajna oštećenja pretrpeli su i krovovi iznad sala za ginekologiju, pa su one neko vreme morale biti zatvorene, a hitne pacijente bile su obavljane u operacionim salama odeljenja hirurgije.

- Taj krov je sada dobro rekonstruisan i mnogo je jači nego što je bio, a i u salama su morali da budu zamenjeni plafoni, zapravo sve što je bilo oštećeno tim nevremenom.

Ipak, u večeri superćelijske oluje 48 ljudi pretrpelo je povrede usled ovog nevremena, a njih 12 povredilo se sutradan sanirajući štetu.

- U jednom danu imamo skoro 60 povređenih ljudi, od kojih je dvoje transportovano u Novi Sad, to jednostavno znači da prethodna i nova smena moraju da se udruže i imamo duplo veći broj ljudi i radimo dok ne zvaršimo - napominje naš sagovornik.

V.d. direktor mitrovačke bolnice posebno je istakao i veoma brzu rekaciju pokrajinske vlade na čelu sa Igorom Mirovićem, koja je ekspresno pomogla u sanaciji štete koja je nastala, a usput je pomenuo i jednu od najvećih prednosti ove bolnice.

- Jedna od prednosti ove bolnice koju bi istakao je da ima dva potpuno nezavisna operaciona bloka, jedan na hirurgiji, jedan na ginekologiji i oni su potpuno nezavisni u snabdevanju vodom i strujom, tako da u situacijama kada jedan od njih ispadne iz nekog razloga, ovaj drugi u potpunosti može da prihvati hitne slučajeve i uz blaga pomeranja u listi zakazanih operacija mi uvek normalno fukcionišemo - rekao je doktor.

Čak i u špicevima korone ova bolnica uspevala je da zbrine više od 250 obolelih koji su imali obostrane upale pluća, a nekada je znalo da radi i po 50 respiratora u jednom trenutku.

- Da bi sve to bilo moguće naši radnici su pokazali veliku odgovornost, i tehnički i zdravstveni. Oni su i u talasima i van njih totalno izmenili tok kiseonika u bolnici, kako bi svi ti respiratori mogli da rade.

U svim kriznim situacijama koje su zadesile ovu zdravstvenu ustanovu, ona je pokazala da je jedan veoma odgovoran organizam, a kako nam je Malobabić rekao, svi radnici davali su svoj maksimum.

- U svim ovim dešavanjima radnici su pokazali da za njih ne postoji radno vreme i da bilo koji privatni problem koji imaju u tom trenutku nije toliko jak da ne bi mogli da se prvo posvete svojim pacijentima - dodao je.

Bolnici najveća nepoznanica - kovid

Za bolnicu u Sremskoj Mitrovici ni rat, ni poplava, ni požar nije više strana stvar koja bi ih jako zabrinula ili izmestila, jer su, kako kažu, na sve to pripremljeni, ipak najveća nepoznanica do sada bio im je kovid.

- Imali smo jedan mali, figurativno rečeno, trening kada je bio taj svinjski grip pre desetak godina, ali ta bolest nije imala ni izbliza tolike razmere kao kovid - zaključuje Malobabić.

Prvi talas je kod zdravstvenih radnika ipak izazvao neki osećaj zebnje, nisu znali sa čime se susreću, nisu imali prilike do tada da rade u skafanderima, premda u ovoj bolnici postoje službe koje inače rade u njima i van kovida.

- Kada smo videli da se i toj bolesti može stati u kraj prestala je ta neka zebnja i posvetili smo se poslu. Mogu da dodam da i u kovidu nije bilo otkazivanja radnih dužnosti i iako se u nekim pikovima bolesti dešavalo da smo imali i 100 obolelih radnika u jednom trenutku - otkrio je direktor bolnice.

Tada su im, po priči doktora Malobabića, u pomoć dolazile medicinske sestre iz drugih zdravstvenih ustanova iz okoline Sremske Mitrovice.

Bolnica učestvovala i u ratovima

Prvi radni dan doktora Malobabića bio je 1991. godine kada je zatekao bolnicu da, kako kaže, deli sudbinu svoga naroda.

- Bolnica je bila vrlo blizu ratišta tako da je tada prihvatila 1400 ranjenika, zatim je 1995. godine isto davala svoje ekipe za prihvat ljudi koji su dolazili iz ratom ugroženih područja - kazao je naš sagovornik.

I 1999. godine bolnica je bila tu za svoj narod, te je ekipe poslala na ratište na Kosovo i Metohiju da zbrinjavaju ratnike.

- Tada sam i ja bio mobilisan, nalazio sam se u jednoj jedinici i proveo sam bombardovanje na Kosovu i Metohiji - rekao nam je Malobabić i dodao da se jedan od radnika bolnica, na žalost nije vratio.

- Zoran Veselić je bio jedan od naših radnika, prošle godine su našli njegove posmrtne ostatke i sahranila ga je dalja porodica, nažalost majka i otac su umrli i nisu dočekali da isprate svog junaka.

Jedna od najstarijih bolnica u Srbiji

Kako nam je Malobabić kazao, bolnica od 1826. godine radi sve dane u godini i stalno je na usluzi stanovništvu ovog kraja.

- Bolnica je nastala zajedničkim sredstvima vojske i građana i već je te 1826. godine bila savremena ustanova.

Ustanova se trenutno nalazi na velikom raskršću i pretpostavlja se da će vrlo uskoro početi izgradnja nove zgrade internističkog bloka, čime bi se stara zgrada napustila i bila poverena na brigu arhivi.

- Ona je 200 godina u funkciji i njena neka veća rekonstrukcija nije moguća zbog samog načina gradnje. Prelepo izgleda u njenoj fasadi napred nalazi se i ploča kojom Marija Terezija odobrava njen rad, to je zgrada koju treba u potpunosti sačuvati - zaključio je doktor.

Za kraj v.d. direktor bolnice istakao je da je zdravstveni sistem jedan od kvalitetnijih delova našeg društva i da su oni koji su ostali da rade u Srbiju, a nisu je napustili, oni koji zaslužuju svako poštovanje.

- Svi pacijenti i zdravstveni radnici moraju da znaju jednu stvar, mi radimo sa pacijentima, oni su bolesni pa samim tim imaju pravo da budu nervozni, a zdrvstveni radnik kada se odlučio da bude to što jeste on mora da ima pezgranično strpljenje i mora zna da će on lepom rečju uvek pre pomoći, nego lekovi i ostale inervencije.

Samo ime medicinska sestra, kako Malobabić navodi, je izvedeno od najsvetije reči u srpskom jeziku - "sestra", pa je tako ona i najsvetija ličnost koja postoji na svetu.

- Kada se nekom obraćaš sa "sestro" ti očekuješ da ti pomogne, tako da to je takvo zanimanje i ne treba o tome puno pričati - poručio je naš sagovornik.

(Telegraf.rs)