"Lekar je rekao da me što pre isključe sa aparata": Dirljiva priča Ljiljane (27) koja je dočekala srećan kraj

Želi da njen primer slede i drugi i da se ne dvoume, te da ako imaju priliku odu i odrade transplantaciju

Ljiljana Milenković (27) u svojim najboljim godinama bila je primorana da se bori za goli život. Trpeći bol i neizvesnost koje dijaliza nosi sa sobom, usput je vodila i bitku sa vremenom - čekajući da dobije novi bubreg.

Kada je konačno dočekala taj poziv, poziv koji spašava život, krenula je nova borba, jer nije imala dovoljno novca da otputuje u Belorusiju u Kliniku za transplantaciju.

Preporučujemo

Ono što je čitavu situaciju otežavalo je činjenica da su joj se iz klinike javili sa lepim vestima da imaju odgovarajući organ, ali ubrzo je usledilo razočaranje kad je shvatila da ne može da krene na put jer na računu za to nema sredstava.

- Poprilično sam razočarana. 14. jula sam primila poziv, bio je petak, bila sam na dijalizi. Zvali su me da idem u Belorusiju. Lekar mi je rekao, tačnije prevodilac, da se isključim sa aparata što pre i da mogu da krenem to veče ili najkasnije sutra ujutru, ali nažalost nismo imali dovoljno novca. Imali smo 21.000 evra na računu, a to nije bilo dovoljno - rekla je tada za Telegraf.rs ova devojka kojoj je u tom trenutku trebalo za transplantaciju 57.000 evra.

Sada smo dobili lepe vesti, Ljiljana je pobedila ovu bitku i uspešno se oporavlja. 

- Hvala svakome od vas na svakom vidu pomoći i podrške. Hvala na svakom SMS-u, hvala na svakoj uplati, hvala na svakoj licitaciji, hvala na svakoj novačanoj pomoći humanitarnim kutijama, hvala vam sto ste pratili sve sa nama ovih godina. Bilo je jako tesko ali uspeli smo i da sakupimo novac, a sto je najbitnije Ljiljana je uspela. Njen san je danas java zahvaljući vama - objavili su u Fejsbuk grupi "Budi human - Humanitarne licitacije".

Ljiljana nam se javila sa lepim vestima i objasnila kako teče njen oporavak u Belorusiji.

- Sve je proteklo kako treba, operacija je trajala dva i po sata, sutradan sam već ustala iz kreveta i pokušala da hodam, naravno uz pomoć drugih, jer ipak je to rana. Ne znam koliko ću tačno da ostanem u bolnici, sve zavisi od brzine oporavka. Kod svakoga je organizam drugačiji, svako se oporavlja na svoj način, ali ja se nadam da će to biti što pre - kaže Ljiljana za Telegraf.

Ona je zahvalna svim ljudima koju su joj bili pomoć i podrška, kao i fondaciji "Budi human"

- Smatram da život na dijalizi uopšte nije lak i smatram da svako ko ima mogućnost, a sakuplja novac preko fondacije "Budi human" koja je i meni pomogla preko koje sam i ja sakupila pare da treba to da uradi i da dođe ovde u Belorusiju da se transplantira, ako ne želi da dođe u Belorusiju postoje razne druge opcije Italija, Turska, sve zavisi od cene - koja cena kome odgovara. I u Turskoj moraš da imaš donora pored sebe da bi transplantacija bila uspešna. Znam dosta slučajeva koji su ovde u Belorusiji urađeni i svi su uspešno prošli - kaže ona.

Kako kaže, želi da njen primer slede i drugi i da se ne dvoume i da ako imaju priliku odu i odrade transplantaciju. Svesna je da je potrebno mnogo novca, ali kako kaže "ništa u životu nije besplatno".

- Hvala Bogu evo i sada u najmanje dve, tri sobe su ljudi iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Tako da želim da apelujem na ljude da ne odustaju od svog života i da se ne prepuste dijalizi i da se ne prepuste tome da svaki drugi dan po osam sati čame tamo i da ih bodu i da im pada pritisak, da se maltretiraju u vozilima. Ima nade, jeste da mora da se plati, ali kad je bilo šta u ovom životu bilo besplatno? - kaže ova hrabra devojka koja želi da da nadu svakome ko prolazi kroz isto što i ona.

Ljiljanina velika želja je bila da se njena borba sa dijalizom završi i da otputuje u Belorusiju. Posle duge brorbe svih da joj pomognu u tome napokon imamo lepe vesti. Sada se oporavlja i čeka trenutak kada će da se vrati u Srbiju i nastavi svoj život normalnim tokom.

(Telegraf.rs)