Za Miomirom, ubijenim pre 20 godina u Cernici na Kosmetu, ostao dnevnik o stradanju Srba
Na početku školske sedeo je sa svojim meštanima ispred prodavnice, tada je iza njegovih leđa prišao zločinac i bacio bombu na okupljene Srbe
Navršilo se 20 godina od stradanja Miomira Savića (35) koji je 1. septembra 2003. ubijen kada je na grupu Srba iz Cernice kod Gnjilana bačena bomba.
Taj letnji dan za Miomira je počeo sasvim obično. Na početku školske sedeo je sa svojim meštanima ispred prodavnice, tada je iza njegovih leđa prišao zločinac i bacio bombu na okupljene Srbe.
Preporučujemo
Đorđe je sina odveo na gubilište, a da nije ni znao: Kasnije mu rekli da mu dete "pliva" u Mijajlovoj jami
Obeleženo 19 godina od ubistva srpskih dečaka Ivan i Pante: Kupali se u reci, u njih ispaljeno je 78 metaka
Miomir je ranjen ležao na asfaltu, ali je iskrvario čekajući helikopter koji je trebao da poleti iz Bondstila. Oko njega su bili lakše ranjeni ljudi sa kojima je sedeo.
Pre rata 1999. Miomir je bio pripadnik saobraćajne policije u Gnjilanu, a nakon rata bio je učitelj u školi u Cernici. Hodao je uspravno i mislio je da zbog njegovog poštenja ne treba da strahuje od onih koji napadaju s leđa.
Hrabrost i nepokolebljivost ga je ostavila u Cernici sa svojom suprugom i sa dva mala deteta i trećim na putu.
Koliko je značilo njegovo prisustvo meštanima sela, govori činjenica da su nakon ovog događaja Srbi u strahu bežali iz sela.
Miomir je bio sedma srpska žrtva u ovom muliteničkom selu.
Milomir je vodio dnevnik u kome je beležio sve nemile događaje i napade na cerničke Srbe od dolaska snaga NATO-a i Кfora na Кosovo i Metohiju.
Zahvaljujući njegovim beleškama u dnevniku srpskog stradanja ostalo je svedočanstvo o uništavanju srpske imovine, bio je svedok prvog napada na crkvu Sv. Ilije 7. jula 1999. a doživeo je i njeno konačno razaranje 4. januara 2000. godine, kada je minirana i razneta u vazduh.
Prvi zapis je iz 14. juna 1999. godine kada je izvršen prvi napad na srpske kuće u selu, tog istog dana, nedugo nakon ulaska Kfora na Kosmet.
A onda 28. juna 1999, na sam Vidovdan, napadi su postali intenzivniji, a Živko Savić umro je od srčanog udara, kome je doprineo šok zbog napada koji je trajao tri sata, piše portal Koreni.
Ni dan bez terora
A napadi se više nisu brojali danima, već nedeljama, i samo su se nizali, pisao je Miomir u svom dnevniku:
8. jul: Srpske kuće gore. Zapaljeni ambari Živojina Kostića i Zvonimira Jankovića. Oštećeni kuća i ambari Uroša Stojanovića.
10. jul: Zapaljen deo kuće Milanke Stojković.
11. jul: Zapaljen i ostatak Milankine kuće.
11. jul: Napadnuti seoski čobani, među kojima je bilo i dece, dok su čuvali stoku.
12. jul: Proslavlja se Petrovdan. Oružani napad na grupu Srba pred prodavnicom Marka Petrovića. Ranjeni su Drago Živković, iz obližnjeg sela Parteš, Savo Petrović i deca vlasnika prodavnice.
15. jul: Još jedan napad na čobane dok su čuvali stoku.
17. jul: Bačena bomba na kuću Nebojše Stojanovića.
18. jul: Kfor je vršio premetačinu u kući Nebojše Stojanovića, koja je prethodnog dana bila meta bombaškog napada. Nebojšu su pripadnici Kfora uhapsili i odveli. Držali su ga u pritvoru pet dana...
U čast Miomira Savića u Partešu kod Gnjilana svake godine se održava memorijalni turnir u fudbalu "Miomir Savić – Gudža".
Na mestu njegovog i stradanja ostalih Srba iz Cernice podignuto je spomen obeležje, a u crkvenoj porti je spomenik svih stradalih Srba iz Cernice, među kojima je i dete od dve godine.
(Telegraf.rs)
.