Među nezaposlenima na birou ima 1.300 psihologa i pedagoga: "Slaba je korist ako su svi u Beogradu"

"Baš iz­ne­na­đe­nje, ako je ta­ko. Pi­ta­nje je da li ti ko­ji su na bi­rou ho­će da ra­de u ško­la­ma. Ali, ako ka­dra ima to­li­ko, on­da bi mo­žda i mo­glo da se na­kr­pi do­volj­no za ško­le", ka­že Du­šan Ko­kot, pred­sed­nik Ne­za­vi­snog sin­di­ka­ta pro­svet­nih rad­ni­ka Sr­bi­je

Čak 1.300 pe­da­go­ga i psi­ho­lo­ga tra­ži po­sao na tr­ži­štu ra­da, pre­ci­zi­ra­li su iz Na­ci­o­nal­ne slu­žbe za za­po­šlja­va­nje. Zva­nič­na evi­den­ci­ja po­ka­zu­je da ni­je tač­no u jav­no­sti uvre­že­no mi­šlje­nje da ovih struč­nja­ka ne­ma na bi­rou, čak uka­zu­je i da je me­đu ne­zapo­sle­ni­ma ko­ji tra­že po­sao vi­še psi­ho­lo­ga ne­go pe­da­go­ga, piše Politika.

U sve­tlu na­ja­va pro­svet­nog vr­ha da će iz­me­ne pra­vil­ni­ka o fi­nan­si­ra­nju usta­no­va obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja ići u sme­ru po­ve­ća­nja bro­ja psi­ho­lo­ga i pe­da­go­ga u ško­la­ma – ka­dra, da­kle, ne ne­do­sta­je na tr­ži­štu ra­da. Ilu­stra­ci­je ra­di, ako bi svi ovi struč­nja­ci, ko­jih ima 1.300 na bi­rou, u na­stu­pa­ju­ćoj škol­skoj go­di­ni bi­li za­po­sle­ni u ško­la­ma, sva­ka osmo­let­ka u Sr­bi­ji, ko­jih ima oko 1.200, mo­gla bi da an­ga­žu­je po još jed­nog pe­da­go­ga ili psi­ho­lo­ga.

Preporučujemo

Da čak 1.300 psi­ho­lo­ga i pe­da­go­ga tra­ži po­sao iz­ne­na­đe­nje je za gla­sno­go­vor­ni­ke pro­svet­nih rad­ni­ka, ni­su to zna­li ni pred­sed­ni­ci sin­di­ka­ta ko­ji su ina­če ve­o­ma do­bro oba­ve­šte­ni.

– Baš iz­ne­na­đe­nje, ako je ta­ko. Pi­ta­nje je da li ti ko­ji su na bi­rou ho­će da ra­de u ško­la­ma. Ali, ako ka­dra ima to­li­ko, on­da bi mo­žda i mo­glo da se na­kr­pi do­volj­no za ško­le. Ne­do­u­mi­ca je i gde se ti lju­di na­la­ze. Sla­ba je ko­rist ako je ve­ći­na njih u Be­o­gra­du, a struč­nja­ci nam tre­ba­ju, na pri­mer, u Sur­du­li­ci – ka­že Du­šan Ko­kot, pred­sed­nik Ne­za­vi­snog sin­di­ka­ta pro­svet­nih rad­ni­ka Sr­bi­je, ko­ji je do ju­če bio uve­ren da pe­da­go­ga i psi­ho­lo­ga na bi­rou ne­ma.

Na­rav­no da je ve­li­ki broj ne­za­po­sle­nih pe­da­go­ga i psi­ho­lo­ga na tr­ži­štu ra­da, jer mno­gi ra­de ne­ke dru­ge po­slo­ve, an­ga­žo­va­ni su na pro­jek­ti­ma ali ne­ma­ju stal­no za­po­sle­nje i re­gi­stro­va­ni su na bi­rou, raz­jasnila je Bi­lja­na La­jo­vić, psi­ho­log s vi­še­de­ce­nij­skim is­ku­stvom u pre­ven­ci­ji na­si­lja u ško­la­ma, ne­ka­da­šnji sa­vet­nik mi­ni­stra pro­sve­te, sa­da u pen­zi­ji.

Ona oce­nju­je da bi upr­kos to­me što po­da­ci na re­pu­blič­kom ni­vou po­ka­zu­ju da ka­dra ima po­te­ško­ća mo­že bi­ti to što psi­ho­lo­ga i pe­da­go­ga na ras­po­la­ga­nju naj­vi­še ima u ve­ćim gra­do­vi­ma, uni­ver­zi­tet­skim cen­tri­ma, Be­o­gra­du, No­vom Sa­du, Ni­šu, gde se ovi ka­dro­vi i obra­zu­ju, a vr­lo je mo­gu­će da ih ne­ma do­volj­no u ma­njim me­sti­ma, gde su ta­ko­đe po­treb­ni.

Ozbilj­no je pi­ta­nje ras­po­re­đe­no­sti ka­dra da se ta­ko­re­ći po­kri­je ce­la Sr­bi­ja. Je­dan psi­ho­log ili je­dan pe­da­gog tre­ba da se an­ga­žu­je po bro­ju uče­ni­ka, a ne ško­la, jer ni­je isto ra­di­ti u ško­li sa 500 ili 1.500 đa­ka. I tu je ključ­no kon­ti­nu­i­ra­no pra­će­nje. Osim to­ga, ako u sva­koj ško­li ne po­sto­je oba struč­na sa­rad­ni­ka, i pe­da­gog i psi­ho­log, opet ni­šta ni­smo ura­di­li. Ako bi zdrav­stve­ni si­stem pri­hva­tio ide­ju, ko­ja je po­sto­ja­la pre 30 go­di­na, da se pri sva­kom do­mu zdra­vlja otvo­ri pun ka­pa­ci­tet raz­voj­nog sa­ve­to­va­li­šta gde ra­de lju­di spe­ci­ja­li­zo­va­ni za men­tal­no zdra­vlje oni bi mo­gli da pri­ma­ju đa­ke sa pro­ble­mi­ma ko­ji pre­va­zi­la­ze struč­ne ka­pa­ci­te­te ko­je ima­ju škol­ski psi­ho­lo­zi i pe­da­go­zi po pri­ro­di svog obra­zo­va­nja. To bi bio pun po­go­dak. On­da bi­smo mo­gli da ka­že­mo da ra­di­mo ka­ko tre­ba – is­ti­če La­jo­vi­će­va.

(Telegraf.rs)