Brvnara natopljena mirisom starine i tradicije: Vekovima ovde žive Minovići, od svakog pretka ponešto čuvaju

Nedaleko od brvnare u dvorištu se nalazi još nekoliko starinskih objekata, pa čitav prostor kao da je spreman za neku filmsku scenografiju

Brvnara na imanju Minovića u Katrzi svedok je mnogih vremena. Iz nje su, kažu, ponikli svi potomci ove velike familije.

Ne znaju tačno koliko je stara, možda čak i dva veka. U porodičnom sećanju zabeleženo je da je poslednja velika obnova bila 1933. godine, kada je delom i preuređena.

Preporučujemo

U izvornom obliku ostalo je mnogo toga, ručno rađena drvena opšivka na krovu poput čipke, ćeramida, odžak, pročevlje, zemljani pod… U dvorištu je sačuvan i nekadašnji mlekar, verovatno vrsnik same brvnare. Zanimljivo je da Minovići i sada koriste brvnaru, uglavnom kao letnju kuhinju. Ali, oživi ona i za svaki Božić…

"Deda Drago je pričao da su sva brvna ručno tesana, pa onda sklapana bez ijednog eksera. Pod je pravljen tako što se preko zemlje stavljala slama, a onda opet zemlja, tako da se stvori čvrsta podloga, poput betona. Baba Zaga mi je govorila da je kući blizu dva veka, a to je tvrdila na osnovu porodičnog stabla Minovića. Vodimo poreklo od Mina koji je krajem 18. veka došao u ove krajeve iz okoline Nikšića. Verovatno je on tada sagradio ovaj dom, baš na ovom mestu", kaže Vladimir Minović za Caglas.rs

Unutra, pravi mali muzej. U debeloj hladovini ogromna prostorija u kojoj još postoje brašnjak, dolap, ogromno ognjište sa pročevljem na kome se sušilo meso, ćepenak, zvono za volove, drveni klipovi za posuđe, stoličice, tavanica od blata, zemljani pod po kome se vide utisnute stope. Možda i onih koji su davno živeli u ovoj starini…

U oba kraja su ulazi za posebne odaje, u kojima su, pričaju Minovići, uvek bili mladenci. U brvnaru se i danas može kroz dvoja vrata na suprotnim stranama kuće, koja se otvaraju na ključaonicu, a zatvaraju na srp, pokazuje Vladimir detalje, od kojih svaki ima svoju priču… Mirom miriše svežina i u mašti gotovo da oživljava nekadašnji život.

I spoljašnjost je gotovo potpuno autentična. "Parapet" oko brvnare je od moravskog kamenja, donetog iz reke još u davna vremena. Između kamenja, kao ukras, cvetovi prkosa, koji sami svakog proleća niknu.

Deda je, priča Vladimir, kazivao da su 1933. obnovljene unutrašnje grede, da je delu kuće dodata cigla, kao i kamena zaštita za temelj. Iz nje se osam porodica razgranalo na porodičnom stablu Minovića. Želeo bi Vladimir da joj još produži vek, traga za načinom kako da je zaštiti i osposobi za "novi" život.

"Za svaki Božić unosimo badnjak, palimo ga na starom ognjištu. Baš tu, jedni drugima čestitamo Rođenje Hristovo… Kad naložimo vatru, prostorija se zagreje za nepunih petnaest minuta, čak i kada je napolju debeo minus. Za mene ova kuća ima posebnu vrednost, tu su moji koreni. Posmatram je kao gnezdo iz koga je izletelo sigurno 100 potomaka. Volim ovde da se povremeno osamim, da odmorim, razmišljajući ko je tu sedeo pre 150 godina. Ponekad ovde i doručkujemo, naročito kada majka napravi kolačiće na plotni sa domaćim kajmakom i sirom. Drugačiji ukus sve to ima, ovde, u brvnari", priča Vladimir, dodajući da je jedina novina kabl za struju, i to samo za sijalično grlo.

Vladimirova majka Mira navodi još jednu zanimljivost. Svakog proleća Minovići sa radošću dočekuju laste, jer već skoro tri decenije one naprave svoj novi dom pred rođenje potomaka. Pod starim drvenim gredama prvi put su gnezdo svile 1995, kada se Miri i Dobrivoju rodio Vladimir. Nekoliko godina kasnije isto se dogodilo pred rođenje ćerke Ivane. Svoja gnezda imaju i najmlađe Kalina i Neda, Vladimirove i Dušičine ćerke, koje nas, uz starijeg brata Dušana i vučjaka Meda, prate u stopu i živo učestvuju u priči.

"Koliko znamo, brvna nikada nisu zaštićena nekim sredstvom. Jedino što je svake godine unutra celu vodom operemo, a na dve, tri godine i spolja štrafiksom, baš kao i mlekar…", priča Mira.

U uglu prostorije su dve velike bačve za rakiju. Ukupno četiri donela je u miraz Vladimirova prabaka Dobrila iz rodnog Lasca, kada se udala za Milana Minovića. Zanimljivo je da je veća bačva doneta u delovima, pa je sklopljena u brvnari, jer drugačije nije mogla da se unese. Kao jedinica, u miraz je donela i zemlju, odnosno prodala je deo očevine u rodnom selu, a drugu kupila u Katrzi. Njen je i drveni kredenac, naravno, ručno pravljen.

Nedaleko od brvnare u dvorištu nalazi se još nekoliko starinskih objekata, pa čitav prostor kao da je spreman za neku filmsku scenografiju.

(Telegraf.rs)