Dirljiva priča o mostu koji je spojio Danijelu sa zavičajem: Nakon toliko godina može da se vrati u Srbiju

"To je jedino što moja deca i ja imamo"

Nakon višedecenijskg života u inostranstvu Danijela je poželela da se vrati u svoj zavičaj, da se vrati se svojim korenima i nastavi život u rodnom selu Izbenica.

Ovu veliku želju pokušavala je da ostvari godinama, no nije uspevala, jer joj je jedna mala planinska rečica bila prepreka do njene stare, trošne kuće koja je kako kaže "sve što ima". Nakon tri godine borbe i pokušavanja da dođe do rešenja, mali most od samo nekoliko metara ponovo je povezao Danijelu sa Srbijom.

Preporučujemo

Meštani sela Izbenica koje pripada opštini Varvarin godinama su čekali na sanaciju mosta koja im je obećana. Most je jedini prilaz do njihovih kuća, a uprkos obećanju rešenja nije bilo i do svojih kuća nisu mogli doći automobilom.

Sedamdesetih godina prošlog veka tadašnji predsednik sela, a Danijelin otac, napravio je mali most ispod koga i dan danas teče planinska reka koja protiče kroz Izbenicu, a kako kažu meštani, ona im je oduvek stvarala probleme. Most je tada, prema rečima stanovnika, dobro napravljen, bio je čvrst, siguran i kamioni su bez problema prelazili preko njega. Nekoliko godina kasnije jaka poplava pogodila je selo i odnela dva mosta i oštetila ovaj jedan.

U selu živi i Danijela Janković koja je nakon višedecenijskog života u Francuskoj odlučila da se vrati u svoje rodno selo i nastavi život u Srbiji. Da bi ta njena želja bila izvodljiva prvo mora da renovi staru kuću, a da bi to uspela neophodna je popravka mosta. Danijela je invalid iz obe ruke, druge kategorije i ta kuća u koja joj je ostala od oca u selu Izbenica je sve što ima. Ona je ispričala za Telegraf.rs kako su godinama tekli njeni pokušaji da se za sebe i svoje meštane izbori za sanaciju mosta.

- Moj otac je bio predsednik sela i on je izgradio taj most kada sam se ja rodila. Poplava ga je oštetila pre nekih 15-17 godina. Tada je moj otac već bio u penziji. On je molio ljude iz opštine:"daj da popravimo, da se ne sruši skroz" i nisu hteli. Nakon toga ja sam sa decom otišla u Francusku. Roditelji su ostali sami i bili su stari, imali su oko 80 godina - počinje priču Danijela.

Nakon nekoliko godina ona je odlučila da se vrati u svoje selo, renovira kuću koju je dobila u nasledstvo i nastavi život u Srbiji. Međutim, njena višegodišnja borba da dobije most bila je teška.

- Moj otac je nakon smrti meni ostavio tu kuću. Ja drugu nemam, ta kuća - to je jedino što moja deca i ja imamo. Ona jeste mala, tačnije dve kuće su u dvorištu, ali to je moja kuća i hoću da je sredim.

Ona je, kako kaže, bila strpljiva jednu godinu, prošla je i druga godina. Nakon smrti oca kada je došla na sahranu, a potom i na 40 dana zakazala je razgovor u opštini. Objasnila im je celu situaciju, te i pristala da deo troškova snosi sama.

- Svi smo se sastali uključujući i direktora Komunalnog preduzeća koje je trebalo da reši pitanje mosta. Pokazala sam im slike, uputila u situaciju. Oni meni kažu da nema problema, dali su mi reč, rekli da imaju sve što im je potrebno i da će izdvojiti 30-40.000 dinara za sanaciju jer je koren mosta jak, samo treba da se malo učvrsti i proširi. Potrebno je da ja platim neki brener, neku seču metala, jer oni ne mogu nikako to da podnesu. Od nekadašnjeg starog varvarinskog mosta doneće metal, ali brener košta 100, 200 evra, seča tog metala. Ja sam pristala i rekla sam "hoću, nema problema imate moj kontakt, kad treba ja ću da pošaljem novac da se iseče šta god da treba" - priča nam Danijela.

Nakon što su uspeli da se dogovore za popravku mosta, Danijela je počela polako da kupuje materijal za obnovu svoje stare kuće i nestrpljivo čekala da se vrati u Srbiju i nastavi život u Izbenici kao što joj je bila i jedina želja, međutim od njih ni traga ni glasa.

- Kreće korona. Ja sam ponovo dolazila iz Francuske u Srbiju. Kada god ih pozovem i kada kažem ko sam i zašto zovem, kažu mi da ne mogu da me prime, most će biti urađen, kažu mi da sačekam da imaju i prioritetnijih stvari. Ja sam čekala. Međutim, ove skorašnje poplave napravile su još veću štetu. Ja sam poverovala u ta obećanja i poručila materijal da renoviram obe kuće, a onda sam sanala da on zbog mosta ne može da se isporuči, jer prilaz kući nije moguć. Više niko tamo ne može da prođe, samo nogama, ljudi se plaše za život - priča nam ona.

Danijela je tri godine živela u agoniji i iščekivanju kada će obećano biti i ispunjeno, stalno su joj, kako kaže, ulivali lažnu nadu, te je ona svoje preseljenje u Srbiju odlagala. Ispričala nam je da sa te strane mosta osim njene kuće postoje još tri "aktivne", a da u kući do njene živi jedna starica koja jedva hoda pomoću štapa, živi sama, te da u najgorem slučaju ako bude morala Hitna pomoć da dolazi oni ne bi imali pristup kući.

- Žao mi je, krivo mi je, ako budem morala da skupljam novac da uradim - uradiću ga, ne mogu brzo, ali mi je baš krivo jer se baš neke nevažne stvari rade, a i mi smo baš poverovali. Da je odmah rekla da ne može, da ne želi... ali obećala mi je -rekla je biće na proleće - priča nam Danijela razočarano.

Naša redakcija uputila je mejl opštini Varvarin iz iz kabineta predsednice opštine dobila dobre vesti.

- Radovi na sanaciji mosta u Izbenici biće završeni u roku od dve nedelje - glasio je kratak odgovor iz kabineta predsednice opštine.

Nakon nekoliko dana Danijela nam se javila i poslala fotografije novog mosta. Duga borba i tužna životna priča imaju srećan kraj. Njeni mostovi ipak nisu svi srušeni, jedan je opstao i odoleo svim izazovima, baš kao i ona. Nakon toliko godina, mali most u jednom malom, zaboravljenom selu spojio je Danijelu sa njenim zavičajem.

(Telegraf.rs)