Beograđanka predosetila avionsku tragediju i spasila se: Današnji dan slavi kao drugi rođendan

Od momenta kada joj je španski prijatelj Blasim pomenuo da njena anksioznost traje od kad je kupila avionsku kartu, na umu je imala samo jedno - da zameni let.

Na današnji dan, 20. avgusta 2008. godine, desila se jedna od najvećih avionskih nesreća, u Španiji. U njoj je poginulo 153 ljudi na aerodromu u Madridu, od čega 20 dece, kada se zbog greške pilota u konfigurisanju aviona za poletanjen srušio, a potom i zapalio na letu JK 5022. Među putnicima trebalo je da bude i Beograđanka Maja Todorović Iskjerdo, koja je u poslednji čas promenila kartu, pišu Večernje Novosti. 

Preporučujemo

- Dvadeseti avgust obično obeležim kao dan blagoslova i dan sećanja na žrtve. Nekada sam ga posmatrala i kao rođendan - navela je ova profesorka arhitekture na Univerzizitetu "Union - Nikola Tesla" i supruga pokojnog slikara Miloša Šobajića.

- U to vreme bila sam u Madridu i trebalo je da letim za Las Palmas, na Kanarskim ostrvima, gde sam imala sastanak sa mentorom u vezi sa doktoratom koji sam spremala. Planirala sam da ostanem do septembra, obiđem i ostala ostrva, posetim biblioteku... Kupila sam avionsku kartu dve nedelje ranije i te noći, kad sam je kupila, imala sam užasnu moru. Sanjala sam da živa gorim - priča Maja Todorović Iskjerdo za "Novosti".

Kako su dani prolazili, kaže, bila je sve nervoznija i uznemirenija, gotovo da nije spavala, budili su je stalno košmari. Od momenta kada joj je španski prijatelj Blasim pomenuo da njena anksioznost traje od kad je kupila avionsku kartu, na umu je imala samo jedno - da zameni let.

- Otišla sam u agenciju i tražila kartu za prvi sledeći, sutradan. Službenica me je ubeđivala da ću puno doplatiti jer menjam kartu u zadnji čas, da ne činim to, da, ako odlažem, odložim za nedelju ili dve. Međutim, nisam mogla toliko da pomeram put zbog mentora. Dvoumila sam se, pozajmila pare i ipak odložila. Te noći, 19. avgusta, prvi put sam mirno spavala - priča sagovornica.

Sledećeg jutra stigla joj je loša vest - da je prijatelj poginuo u saobraćajnoj nesreći. Pomislila je da su njen nemir i nespokojstvo imali sa tim veze. Bila je tužna, nije imala snage za kontakt sa ljudima i isključila je telefon. Skoro nikoga, osim jednog prijatelja i porodice, nije obavestila da je zamenila avionsku kartu.

Telefon je uključila tek uveče. Sačekalo ju je mnoštvo propuštenih poziva i poruka. Nije shvatala šta se dešava.

- Prijatelji iz Barselone poslali su mi poruku: "Videli smo spisak žrtava i da tvoje ime nije među njima. Javi se, molimo te." Tek u tom času shvatila sam da se dogodilo nešto tragično i uključila sam TV. Udarna vest bio je zapaljeni avion. U prvi mah činilo se da nema preživelih, naknadno je javljeno da su ipak preživeli neki ljudi blizu repa. Gledala sam u šoku i razmišljala: "U ovom avionu je trebalo da budem ja!" - kaže Maja Todorović Iskjerdo.

Sledećeg dana ušla je u avion za Las Palmas sa zamenjenom kartom. Bila je jedina koja nije član rodbine poginulih. U avionu je bukvalno vladala grobna tišina. Vazduhom je strujala jeza i tuga.

- Neki od poginulih, odnosno spaljenih, ležali su u delu za prtljag. Moja sudbina bila je da ipak putujem sa njima - zaključuje naša sagovornica.

Među jedinih 19 ljudi koji su preživeli nesreću na madridskom aerodromu "Barahas", bilo je i petoro dece, od kojih i dve bebe.