Molili komšije da smanje muziku, pa usledio haos: Bračni par kod Zrenjanina u strahu, oko kuće nađene i čaure

Kako dodaje, grupa muškaraca potom je razvalila kapiju kuće sa ulice, ušla u dvorište, a zatim uz povike da izađu razbijala stakla na traktoru, automobilu, crepove na šupi i sve što im se našlo pod rukom

Rozalija Husar (68) i njen suprug Janoš (72) žive u neprekidnom strahu od prošle srede, kada je grupa muškaraca u nepredvidivom naletu demolirala njihovu kuću, piše Blic. 

- Ne mogu da uđem u sopstvenu kuću od straha, kako krene da pada mrak ponovo su mi pred očima cigle koje mi lete oko glave. Policija radi na tome, ali moj strah ne mogu da otklone - vidno potresena priča Rozalija Husar (68) iz Novog Itebeja kod Zrenjanina. Sve je, kako dodaje, počelo još u subotu 5. avgusta.

Preporučujemo

- Od subote do te kobne srede trajalo je neprekidno puštanje glasne muzike od koje suprug i ja noćima nismo mogli da zaspimo. Sve se dešavalo u kući do naše, sa kojom nas deli jedna ograda. Izdržavali smo koliko smo mogli, zaista - počinje svoju priču Rozalija.

Jedno lupanje na prozor, pa napad

Kako dodaje, u sredu je Janoš odlučio da skrene pažnju ljudima u susednoj kući da malo utišaju muziku.

- Moj suprug je otišao do zajedničke ograde i vikao da smanje muziku. Međutim, niko nije ni mogao da ga čuje jer je buka bila prevelika, muzika je preglasno svirala. Zatim je počeo da im lupa na prozor kako bi ga čuli. Utom se desilo da jedan mali kvadrat od prozora napukne, što zaista nije imao nameru. Od buke nije bio svestan da je jako udario u prozor - navodi sagovornica "Blica".

Ono što je potom usledilo ostavilo je ovo dvoje ljudi da žive u neprekidnom strahu i grču od novih napada.

- Malo nakon toga ja sam sedela i slikala, dok je suprug bio u dnevnoj sobi. Odjednom mi je pored glave, svega 5 do 10 santimetara dalje proletela cigla. Odmah sam začula novo pucanje stakla i cigle su letele na sve strane. U dnevnoj sobi gde je bio suprug cigla je proletela 20-ak centimetara od njegove glave - drhtavim glasom priča Rozalija.

Kako dodaje, grupa muškaraca potom je razvalila kapiju kuće sa ulice, ušla u dvorište, a zatim uz povike da izađu razbijala stakla na traktoru, automobilu, crepove na šupi i sve što im se našlo pod rukom.

- Čuli smo lomnjavu, udarce, viku, nismo znali šta nas čeka. Zvali smo policiju u toj panici, nismo znali ni koliko ih je tačno napolju, delovalo je da ih ima najmanje deset. Srećom, naš vučjak je bio u tom momentu unutra, on je glasno lajao i možda je to jedini razlog što nisu odlučili da provale i unutar kuće i da nas više ne bude - prepričava traumatično iskustvo Rozalija, koja je od tog trenutka gotovo svakodnevno po bolnicama.

Dolazak policije

Prema rečima sagovornice, policija je došla na lice mesta, napravila uviđaj, a nešto kasnije uhapšena su četvorica muškaraca.

- Policija je došla, tražili su i čaure od metaka jer je valjda ispaljeno nekoliko metaka. Mi to nismo ni znali, od buke koja je bila, razbijenih stakala, lupnjave cigala. Kako su nam rekli, četvorica ih je uhapšeno. Ja znam da policija radi svoj posao, ali moj strah ne mogu da poprave, ne može niko - kaže 68-godišnja Rozalija.

Kako je potvrđeno iz policije, 10. avgusta je ovaj slučaj prijavljen, a po nalogu Osnovnog javnog tužioca ubrzo su identifikovana i uhapšena četiri lica iz okoline Žitišta zbog sumnje da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje.

"Samo želimo da živimo u miru"

Prema rečima porodice Husar, nakon svega što se dogodilo oni žive u strahu.

- Ne mogu da uđem u sopstvenu kuću od straha, kako krene da pada mrak ponovo su mi pred očima cigle koje mi lete oko glave. Pritisak mi je od tada 220 sa 110, dolazila je i Hitna pomoć tada, jer mi je bilo jako loše zbog straha koji sam doživela - navodi Rozalija Husar.

Od ovog događaja prinuđena je da ide po lekarima, a suprug ne može ni da sanira štetu na kući i svemu drugom jer mora da je vodi po bolnicama.

Mi bismo samo da živimo u miru. Imamo mi i decu koja žive svoje živote sa svojim porodicama. Ne želimo da ih opterećujemo i da oni budu u strahu za nas. Jedino što želimo je da povratimo mir, ali posle svega što se dogodilo, mislim da će to teško biti moguće. Svaki put kad zatvorim oči, pred sobom vidim kako puca staklo i proleću cigle. Pa zar je to normalno, da u sopstvenoj kući ne možemo da boravimo od straha? - sa razočarenjem i pesimizmom pita se ova žena.

(Telegraf.rs)