2 bolesti iz inostranstva se odomaćile u Srbiji: Kako je došlo do zaražavanja, šta su vektori, šta rezervoari
Prvi slučaj obolevanja jedne od dve najčešće bolesti, u Srbiji je registrovan tek 2013. godine
Klimatske promene i pojačan međunarodni saobraćaj doveli su do širenja zaraznih bolesti, kao i na pojavu novih. Na području Srbije izdvojile su se dve bolesti, saznajemo u Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut". Kako su naveli za Telegraf, reč je o malariji i groznici Zapadnog Nila.
Šta su to vektorske zarazne bolesti?
Prema navodima stručnjaka iz "Batuta", klimatske promene najveći uticaj imaju na vektorske zarazne bolesti. Kakve su to bolesti?
Preporučujemo
Neko voli luksuz, a za njih je bajkovita priroda: Nesvakidašnje venčanje Andrijane i Predraga
Hladno jutro u Srbiji, OVDE je izmereno svega 7°C: Evo kada stiže novi talas tropskih noći
- One čiji uzročnik pre "dospevanja u svog domaćina" neko vreme provede u tzv. vektorima. To su komarci, krpelji i različite druge vrste insekata.
"Kada su u pitanju bolesti koje se prenose vektorima, od oboljenja koje podležu obaveznom zakonskom prijavljivanju na teritoriji naše zemlje, najčešće se registruju slučajevi obolevanja od groznice Zapadnog Nila, kao i pojedinačni slučajevi importovane (uvezene) malarije. Izraz "importovana malarija" znači da je osoba koja je doputovala u Srbiju, izvesno vreme boravila u zemljama sa endemskom (odomaćenom) malarijom, gde se i zarazila. Kod nas se godišnje registruje prosečno 10 do 15 ovakvih slučajeva", kažu nam iz "Batuta".
Groznicu Zapadnog Nila opisuju kao potencijalno teško oboljenje, koje se prenosi ubodom komarca, tzv. kućnog. Dodaju da je virus prvi put izolovan i identifikovan u oblasti Zapadni Nil u Ugandi 1937. godine.
Šta je to arbovirus?
"Cirkulacija virusa Zapadnog Nila prisutna je na Evropskom kontinentu još od 60-ih godina prošlog veka, ali je prva epidemija među ljudima zabeležena u Rumuniji, 1996. godine. Danas je ovaj virus najrasprostranjeniji arbovirus (virus koji se prenosi artropodama, odnosno insektima) na svetu", ističu.
Rezervoar zaraze su ptice, uglavnom gavrani i čavke, napominju. U vezi sa simptomima bolesti, kažu da se razvijaju 3-14 dana od uboda zaraženog komarca, te da oboljenje u 80 odsto slučajeva protiče bez simptoma. Međutim, retko dolazi čak do zapaljenja mozga.
"Oko 20 odsto zaraženih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja. Spomenuti simptomi obično prolaze u roku od par dana, mada su zabeleženi slučajevi kada je oboljenje trajalo i više nedelja. Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do razvoja teške kliničke slike, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti (upala moždanica i/ili mozga). Osobe iznad 50 godina starosti, kao i osobe sa hroničnim oboljenjima imaju veći rizik od nastanka težeg oblika bolesti", kažu iz "Batuta".
Od ove bolesti mogu oboleti i konji.
"Osnovni način transmisije bolesti izazvane virusom Zapadnog Nila je ubod zaraženog komarca. Komarci se zaraze prilikom sisanja krvi inficiranih ptica. Tako zaraženi komarci prenose infekciju na ljude i druge životinje", objašnjavaju kako se bolest prenosi.
U Republici Srbiji su prvi slučajevi obolevanja od groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji registrovani 2013. godine, a od tada se registruju svake godine, ističu.
"Od 1. juna do 15. novembra na teritoriji Republike sprovodi se intenzivan, a van tog perioda i pasivan nadzor nad groznicom Zapadnog Nila."
(Telegraf.rs)