Pet pacijenata zbog virusa Zapadnog Nila smešteno na Infektivnu kliniku KCV: Oglasio se upravnik

Bolest se javlja obično sredinom jula pa do kraja avgusta, kada su velike temperature, zbog boravka ljudi u prirodi, velike vlage, pogodnih staništa za komarce, i kada se virus dovoljno namnožio u komarcima...

Boravak u prirodi nosi sa sobom i određene rizike. Između ostalog rizik izlaganja zaraznim bolestima kao što su ubodi komarca i krpelja. Virus Zapadnog Nila danas je najrasprostranjeniji u svetu u kategoriji onih koji se prenose ujedom insekata.

Čak pet osoba zbog virusa Zapadnog Nila smešteno je na Infektivnu kliniku KCV, prenosi RTV.rs.

Preporučujemo

U Jutarnjem programu Radio Novog Sada pitali smo upravnika klinike za Infektivne bolesti profesora Tomislava Prevedena, koji su prvi simptomi i kako reagovati.

"Zaraženog komarca ne možemo prepoznati golim okom, već detaljnijim, recimo mikroskopskim pregledom, ali treba znati da većina komaraca ipak nije zaražena virusom Zapadnog Nila. Bolest se prenosi krvlju, ubodom insekt sisajući krv prenosi zarazu u krv domaćina, to jest čoveka. Nakon nekoliko dana, najviše 14, javljaju se simptomi bolesti koji se ispoljavaju kao povišena temperatura, glavobolja, mučnina, slabost, malaksalost i retko povraćanje. Bolest može i tako da se završi, kao groznica, što je blaži oblik. Mnogo ozbiljnija, neuroinvazivna forma bolesti, koja se javlja u manje od 1% zaraženih osoba, ispoljava se znacima upale mozga odnosno moždanih ovojnica: glavoboljom, povraćanjem, ukočenim vratom, temperaturom, poremećajem svesti, otežanim hodom, dezorijentacijom... U ovom slučaju potrebno je lečenje u bolnici, i trenutno je na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Vojvodine 5 pacijenata koje lečimo. Bolest se javlja obično sredinom jula pa do kraja avgusta, kada su velike temperature, zbog boravka ljudi u prirodi, velike vlage, pogodnih staništa za komarce, i kada se virus dovoljno namnožio u komarcima... Osobe koje su starije od 60 godina i već boluju od nekih drugih bolesti osetljivije su za težu formu bolesti. Kada govorimo o lečenju, specifične terapije nema, zasad nema ni vakcine. Primenjuju se nespecifične mere lečenja poput terapije antiinflamatornim, antiedematoznim lekovima koje pomažu da se bolesnik oporavi i obično treba od dve do tri nedelje oporavka u bolnici, a nakon toga i jedan period kućnog oporavka. Retko ostaju posledice poput glavobolje, smanjene koncentracije i slično koje se i inače javljaju kod upala mozga", kaže Preveden.

Kada je reč o krpeljima, koji su aktivniji krajem proleća i početkom leta, oni mogu preneti dve bolesti, lajmsku i ređe krpeljski meningoencefalitis.

"Lajmska se manifestuje pre svega jednim crvenilom na mestu uboda krpelja, koje se širi difuzno, sredina bledi a crvenilo je na periferiji izraženije. Ovo je pravo vrema za primenu lečenja, koristimo antibiotike i za razliku od groznice Zapadnog Nila postoji specifično lečenje. Neće svaki krpelj preneti lajmsku bolest i izazvati infekciju, u zavisnosti da li je i sam zaražen. U slučaju zaražavanja, inkubacija je od tri do trideset dana, treba posmatrati mesto uboda i ukoliko se javi crvenilo, potrebno je da se javimo lekaru. Da bi sprečili eventualno zaražavanje, treba se pre svega zaštiti od uboda, pregledati se nakon boravka u prirodi, posebno predeo apazuha, prepona... Ukoliko ga uočimo treba ga pravilno odstraniti, bez korišćenja ikakvih hemijskih sredstava, masti, alkohola, već pincetom uhavtiti krpelja što bliže koži i polako i precizno izvući", pojašnjava Preveden.

(Telegraf.rs)