"Krijumčari ljudima vrebaju preko oglasa": Čak 34 osobe ove godine završile u lancu trgovine belim robljem

Zakon predviđa i mogućnost da se žrtvi trgovine ljudima dodeli status osetljivog svedoka koji štiti njenu privatnost. Prošle godine dodeljen je samo jednom, iako je svaka druga žrtva maloletna

U Srbiji su od početka godine 34 osobe završile u lancu trgovine ljudima. I dalje su najugroženije žene i deca, podaci su Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Češća je seksualna eksploatacija od radne, a ne zaobilazi ni migrante i izbeglice.

Trgovina ljudima je jedan od najunosnijih ilegalnih poslova. Krijumčari žrtve često nalaze preko oglasa za posao. Zato svaku sumnjivu ponudu treba dobro proveriti – savetuju upućeni, piše RTS.

Preporučujemo

"Jako je bitno da se informišemo o samoj firmi koja nudi oglase, ako putujemo preko agencije u inostranstvo da radimo sezonske poslove da se informišemo o prethodnim iskustvima", kaže Đorđe Puzović, volonter Crvenog krsta Srbije.

"Da provere da li zaista ta kompanija, firma, agencija postoji, gde su te firme registrovane u APR-u", dodaje Danijela Pavlović, volonterka Crvenog krsta Srbije.

Prema zvaničnim podacima, od početka godine 34 osobe bile su žrtve trgovine ljudima. Na prinudni rad, prosjačenje i seksualnu eksploataciju primorane su žene, ali sve češće i muškarci i deca.

"Imali smo slučajeve rada kada je devojčica sa 15 godina radila na gradilištu, deca koja su radila teške poslove u poljoprivredi pod prinudom i sav novac davali roditeljima ili nekim drugim bliskim osobama koje su ih eksploatisale. Prošle godine procenat žrtava trgovine ljudima koje su eksploatisane kroz radnu eksploataciju je bio između pet i šest odsto, ove godine u prvih šest meseci 27 posto", naglašava Miroslav Jovanović iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Ključna uloga policije

Presudna je u svetu tome, kažu, uloga policije, ali od MUP-a nismo dobili podatke o broju prijava niti o epilogu slučajeva trgovine ljudima.

"Skoro svaka druga prijava dolazi iz policijskih uprava. To je važno zbog uloge policije koja je ogromna. Te prijave su dosta kvalitetne u smislu da sadrže veliki broj podataka sa kojima možemo da kasnije radimo", dodaje Jovanović.

Ni kvalitet podataka ne garantuje pravdenu kaznu za trgovce ljudima, upozoravaju iz nevladinog sektora. Zakon predviđa kaznu do 12 godina zatvora, ali najčešće krijumčari dobiju do pet godina.

"Često se dešava da se postupak završi sporazumom o krivičnom delu. U toj situaciji žrtva nema apsolutno nikakvu ulogu, ona čak u toj situaciji ne stiče status oštećenog lica, postaje nevidljivi učesnik i nema mogućnost da ostvari neka svoja prava koja su joj zakonom zagarantovana", upozorava Marija Vukašinović iz nevladine organizacije "Astra".

Zakon predviđa i mogućnost da se žrtvi trgovine ljudima dodeli status osetljivog svedoka koji štiti njenu privatnost. Prošle godine dodeljen je samo jednom, iako je svaka druga žrtva maloletna.

(Telegraf.rs)