Pronašli fiću u štali, a sad u njemu idu na more: "Bio je pun paučine i kukuruza, danas je naša limuzina"

Fiću ne bi dao ni za šta, a posebno kada je u pitanju život u gradu, ova limuzina ima svoje prednosti

"Vožnja fićom vam dođe kao kondicioni trening", ovim rečima za Telegraf.rs počinje svoju zanimljivu priču Nikola Rađenović (39) iz Kragujevca, koji je za punoletstvo dobio Fiću, a vozi ga i danas svuda po svetu.

- Dobio sam ga kao poklon za osamnaesti rođendan od babe i dede 14. novembra 2014. godine, tj. oni su isfinansirali kupovinu, a tata ga je slučajno pronašao u jednom selu, sakrivenog u štali pod pokrivačem, punog paučine, prašine i kukuruza - počnje Nikola za naš portal.

Preporučujemo

Kako kaže, imao je "incidenata" ali bi mu ljudi uvek priticali u pomoć. 

- S obzirom na to da je spavao trinaest godina pre dolaska kod mene, prvih godinu dana je bilo izuzetno izazovno. Kvario se skoro jednom mesečno, ali zahvaljujući brojnim oldtajmeristima i majstorima uspešno se razbudio, te su kvarovi postajali sve ređi i ređi, naravno uz pravilno održavanje i ljubav. Prvi put kad smo kretali iz Novog Sada za Beograd, stigli smo čak do Kovilja i tu ostali zbog problema sa karburatorom dok nije došao šlep po nas. Drugo putovanje van grada nas je ostavilo u Zrenjaninu gde su nas sačekali problemi sa strujom. Oduševljavala me uvek spremnost ljudi da pomognu, uskoče nekim savetom ili iskustvom da bi se Fića što pre vratio na put. Vremenom je Fića prevazišao sve svoje frustracije i probleme, tako da danas bez imalo sumnje prelazi i više stotina kilometara, ni da se zagrcne - priča Nikola.

Stipendije i studentske kartice su mu pomogle da otkloni svaki kvar i straom Fići vrati potpuni sjaj.

- Kako je on stigao kod mene u srednjoškolskom periodu i proveo studentske dane kao glavno vozilo, oduvek je bio zapostavljen što se tiče nekog većeg ulaganja u njega. Kotrljao se zahvaljujući stipendijama i studentskim kreditima. Ja sam imao sreću da je dovoljno bilo da ga osvežim jednim dobrim kupanjem i poliranjem da zablista njegov stari sjaj, a potpunu restauraciju, odnosno neko ozbiljnije ulaganje očekuje jednog dana kada se stvore uslovi za to.

Sve je spremno za put do Crne Gore. To je destinacija koja će za simpatičnog fićka i njegovu družinu biti pravi izazov.

- Do sad smo se uglavnom vozili po Srbiji. Obišli smo Zapadnu, Istočnu i deo Centralne Srbije. Redovno se vozimo po Vojvodini, a favorit nam je Fruška gora zbog svojih idiličnih puteva. Vikend vožnja po Fruškoj gori dođe kao kondicioni trening. Najizazovnije putovanje bilo je odlazak na skijanje na Jahorinu 2021. godine, kada smo se uspešno popeli na Jahorinu posle dva dana putovanja na -14°C i po metru snega. Ovog leta se spuštamo na Jadransko more i to prosto ne možemo da dočekamo! Rezervni delovi su spremni, samo da sipamo gorivo i krećemo od Crne Gore - priča nam Nikola.

Fiću ne bi dao ni za šta, a posebno kada je u pitanju život u gradu, ova limuzina ima svoje prednosti.

- Fića je nezamenljiv! Svakako imam redovan auto pored Fiće kojeg vozim kad je kiša, kao i još jedan oldtajmer koji sam nedavno uzeo, ali uvek prvo težim Fići jer, pored svega, Fića je jedan jako praktičan auto pogotovo za grad.

Fića je automobil koji vraća uspomene, a Nikola ima savet za omladinu.

- Ono što je najvažnije je što Fića vraća uspomene. Nisu to toliko uspomene na neka određena vremena u ideološkom smislu koliko na period mladosti kojeg se mnogi rado sećaju. Ono što najčešće čujem jesu uspomene na porodična putovanja na more, gde bi se potrpala cela familija u Fiću, a stvari po običaju na krov i niko se ne bi bunio. Takođe, neretko slušam uspomene na prve ljubavi kojim je Fića svedočio. Jednom jedan momak sa ponosom mi se pohvalio da je na svet došao upravo u Fići jer nisu stigli na vreme do porodilišta. Kao što je većini ljudi Fića bio prvi auto, tako i ja imam tu sreću da proživljavam isto, pogotovo u svom najlepšem periodu života. Nikad ga ne bih mogao prodati, ili ga se odreći. On jednostavno obeležava najlepši period mog života i bez njega bi moja mladost bila daleko siromašnija. Svakom detetu koji ne želi da odraste bih preporučio jednog Fiću - objašnjava nam Nikola.

Njegov fića je često i glavni izvor osmeha i sreće tokom praznika.

- Takođe, ono što praktikujemo ne samo moj Fića i ja, već i ostali mladi Fićisti jeste da pred Novogodišnje praznike okitimo svoje ljubimce lampicama i ukrasima i tako se vozimo po svojim gradovima, do humanitarnog skupa koji svake godine organizujemo u Beogradu sa ciljem prikupljanja sredstava za obolelu decu. Upravo tada dobijamo najviše osmeha i pozitivnih reakcija ljudi, a pogotovo dece, jer niko ne očekuje malog žutog Fiću sa lampicamai velikom Deda Mrazovom kapicom kako juri gradom - prepričava nam ponosni vlasnik.

Nikolinu ljubav prema Fići, opisao je jednom rečenicom koja će zasigurno ostati upamćena.  

- Fića se voli, sve ostalo se vozi. Nemoguće je biti neraspoložen kad si u Fići. On je mali, skladan, jednostavan i praktičan, automobil sa dušom. Čak, svaki Fića ima i svoj karakter koji se neretko poklapa sa karakterom vlasnika. Moj Fića je odraz mene kao ličnosti, a i moj zaštitni znak. Svaka vožnja sa njim donosi nove avanture, nove priče i nova poznanstva. Svakome bih preporučio bar jednog Fiću u ovom užurbanom vremenu - zaključuje Nikola za naš portal.

(Telegraf.rs)