Nije, niti može biti oteta: Oglasio se Republički geodetski zavod o imovini Zadužbine Nikole Spasića
Dodaje se i da transparentnost rada Katastra sa preko 28 besplatnih i uvek dostupnih servisa, po čemu je RGZ prepoznat i nagrađivan u Evropi, čini nemogućim bilo kakvo ugrožavanje prava nad nepokretnostima
Republički geodetski zavod saopštio je danas da imovina Zadužbine Nikole Spasića ne može biti oteta budući da u Srbiji postoji kompletan sistem koji to onemogućava i da Zadužbina tek sada prvi put osporava upis "Jugoelektra" na objektu, i to, kako dodaju, čini na neprikladan način, putem medija, umesto da pažnju usmeri na sva dozvoljena pravna sredstva.
"Ni jedna nepokretnost upisana u katastar nepokretnosti ne može biti 'oteta' jer u Srbiji postoji kompletan sistem koji to onemogućava, od Republičkog geodetskog zavoda i njegovih internih procedura, preko Državnog pravobranilaštva, nadležnih ministarstava, uprava i direkcija, sudskog sistema", navodi se u saopštenju RGZ-a.
Preporučujemo
Ovaj manastir je zadužbina znamenitog episkopa banatskog: Sve pokrenula jedna učiteljica
Sreten sekao drva kod Gnjilana, a onda je ugledao šaru koja liči na krst: Ovo se ne dešava prvi put
Dodaje se i da transparentnost rada Katastra sa preko 28 besplatnih i uvek dostupnih servisa, po čemu je RGZ prepoznat i nagrađivan u Evropi, čini nemogućim bilo kakvo ugrožavanje prava nad nepokretnostima.
"Rešenjem Službe za katastar nepokretnosti Stari grad, broj 952-02-6-233-9073/2021 od 20. februara ove godine, dozvoljen je upis posebnih delova objekta, označenih kao poslovni prostori broj 7-39, na prvom i drugom spratu objekta u Knez Mihailovoj 33, sa pravom svojine u korist privrednog društva 'Jugoelektro' doo Beograd", saopšteno je iz RGZ.
U saopštenju se navodi da je privredno društvo "Jugoelektro" odranije upisano kao jedan od vlasnika objekta, sa neopredeljenim udelom, odnosno njegov upis prava svojine na objektu je postojao pre donošenja navedenog rešenja.
"Prema tome, rešenjem katastra od 20. februara, koje je potvrđeno rešenjem od 9. juna, koje pominju predstavnici Zadužbine, postojeće pravo svojine "Jugoelektra" na objektu u Knez Mihailovoj 33 nije uvećano niti umanjeno, već je konkretizovano, odnosno precizirano na koje se posebne delove objekta odnosi, a eventualno osporavanje prava svojine 'Jugoelektra' nikako nije moglo biti predmet ovog postupka", saopšteno je iz RGZ.
Rešenje RGZ-a od 9. juna kojim je Zadužbina nezadovoljna, može biti osporeno u postupku pred Upravnim sudom, a zadužbina je već podnela tužbu protiv rešenja RGZ-a.
"Republički geodetski zavod je uvek spreman na preispitivanje pravilnosti upisa na osnovu dobronamernih primedbi građana i institucija. Međutim, ne podržavamo način na koji se Zadužbina obratila javnosti. Radi se o stručnim pitanjima, koja se moraju rešavati u zakonom propisanim procedurama, a ne vršenjem pritiska putem medija, čime se rasipa energija potrebna za rešavanje potencijalnog problema", navodi se u saopštenju RGZ-a.
Dodaje se i da ako Zadužbina smatra da raspolaže ispravom za brisanje prava "Jugoelektra" sa objekta u Knez Mihailovoj 33, a Zadužbini je već 2015. godine rešenjem Agencije za restituciju priznato pravo na delu objekta, ostaje nejasno zašto se ranije nije obratila nadležnom katastru sa zahtevom za brisanje prava svojine "Jugoelektra".
"Ispada da Zadužbina tek sada prvi put osporava upis 'Jugoelektra' na objektu, i to čini na neprikladan način, putem medija, umesto da pažnju usmeri na sva dozvoljena pravna sredstva", navodi se u saopštenju.
Kako Zadužbina zapravo postavlja pitanje ugrožavanja državne imovine, iz RGZ podsećaju da je ona višestruko zaštićena, a imovinski interes Republike Srbije se štiti najčešće putem Državnog pravobranilaštva, ali u postupcima učestvuju i Republička direkcija za imovinu, nadležna ministarstva i uprave, kao i korisnici nepokretnosti u javnoj svojini. Agencija za restituciju je 2015. godine priznala pravo Zadužbini samo na prizemlju zgrade, iako se zahtev inicijalno odnosio na objekat u celini.
"Ukoliko su predstavnici Zadužbine nezadovoljni činjenicom da im pravo na ostatku objekta nije vraćeno u postupku restitucije, što, po njihovim rečima, dovodi do obeštećenja od pola miliona evra, koje je za njih zanemarljivo, to im ne daje za pravo da to nezadovoljstvo preusmeravaju na katastar, napadajući instituciju koja je u zemlji i u svetu prepoznata kao kredibilna i moderna", navodi se u saopštenju.
Dodaju i da poslednje rešenje RGZ-a nije smetnja za restituciju u korist Zadužbine, nego da je stanje upisa u katastar rezultat izostanka restitucije prvog i drugog sprata zgrade.
(Telegraf.rs)