Priča o zagubljenoj svetinji nalik onoj o Pompeji: Da se jednom čobaninu vo nije sakrio, još bi bila skrivena

Crkva Svetog Nikole izgrađena je u planini iznad sela Šaprance, između dva brda, kako jene bi otkrili turski zulumćari

Na veliki hrišćanski praznik Petrovdan u selu Šaprance, kod Trgovišta, u svoj svojoj lepoti zasijala je obnovljena crkva Svetog Nikole. Toga dana u njenoj porti slilo se i staro i mlado da obeleže 150 godina od njene obnove.

Mnogi su specijalno za ovu priliku došli i iz drugih krajeva zemlje kako bi prisustvovali obeležavanju ovog velikog jubileja. Među njima se našao i Voja Stajić iz Pančeva, sa svojim sinom i unukom. Ono što su tamo videli ostavilo ih je bez daha, tako da su poput drugih odali priznanje ljudima koji su smogli snage da ovu prastaru svetinju otrgnu od propasti.

Preporučujemo

I dok su muškarci ostavljali novčane priloge na celivajućoj ikoni žene su kitie ikone maramicama i peškirima. Neki su u ovu crkvu došli i sa raznim ponudama kako bi dodatno uveličali ovu svečanost. Sve njih zajedno ova svetinja je prigrlila ispred zgrade crkve, u veliki hlad, gde je posle liturgije organizovana proslava.

Prema predanju, ova crkva potiče iz 11 veka. Njeni graditelji su je izgradili u planini iznad sela, između dva brda, u želji da je tako učine nevidljivom za turske zulumćare koji su u to vreme zatirali sva hrišćanska obeležja u ovom kraju i činili velika zlodela prema tamošnjem stanovništvu kadgod bi komitski pokret koji je postojao u Novom Selu, gde im je podignut spomenik, izveo neku akciju protiv njih. Nažalost nisu uspeli u tome, piše portal Jugmedia.

Turski zavojevači su je sravnili sa zemljom u jednom od svojih zločinačkih pohoda. Tako je ova crkva zarasla u korov potpuno zaboravljena od ljudi.

I ko zna koliko bi još dugo bilo tako sakrivena da se jednom čobaninu vo nije sakrio u šipražju, među njenim porušenim zidinama, a gde ga je posle dugog traženja i pronašao. Kada je pokušao da istera vola on je primetio tragove freski na zidovima.

O tome šta je video na tom mestu odmah je obavestio meštane Šapranca, Dumbije i Gornovca koji su shvativši da je reč o davno porušenoj crkvi organizovli njenu obnovu. I dok su neki raščišćavali šipražje, drugi su sa majstorima zidali crkvu, kačili grede i podizali krov. Tada je i napisano da je ovaj hram zavšen1873. godine.

Crkva je u periodu od 1873. do 2023. više puta obnavljana. Najveću obnovu pretrpela je od 1990. do 1996. godine. Tada je renovirana crkvena zgrada, dovedena struja, probijen put do hrama, a to sve je urađeno u organizaciji tutora crkve Zoran Stojmenovića, inače meštanina Šapranca.

Nažalost obnova je stala kada je on otišao sa ove dužnosti i to je trajalo punih petnaest godina. Videći to on je odučio da se ponovo prihvati ovog posla čvrsto rešen da ovu svetinju, uz pomoć dobrih ljudi, potpuno obnovi. Iako to nije bilo nimalo lako on je zahvaljujući dobrovoljnim prilozima uspeo da obnovi ovu svetinju u kojoj će ga neka buduća pokolenja po tome i spominjati.

(Telegraf.rs)