Kišne bašte – Rešenje za poplave u urbanim sredinama
10 kišnih bašti u 10 gradova širom Srbije
U želji da ponudi rešenje na već nastale negativne posledice klimatskih promena, kompanija A1 Srbija je u saradnji sa Šumarskim fakultetom, Univerziteta u Beogradu, pokrenula projekat Niklo kao ja, u okviru kog će napraviti 10 kišnih bašti u 10 gradova širom Srbije. Ovo jednostavno i efikasno rešenje daje direktan odgovor na već nastale negativne posledice klimatskih promena i prvi put će se primenjivati u našoj zemlji.
Kišne bašte dobiće Beograd, Novi Sad, Subotica, Novi Pazar, Smederevo, Kragujevac, Čačak, Niš, Bečej i Sombor. U svakom gradu lokalno stanovništvo imaće priliku da zajedno sa profesionalnim baštovanima i uz pomoć zaštitnih lica projekta, glumice Mione Marković i putopisca i TV autora Andreja Maričića učestvuje u kreiranju i uređenju kišne bašte.
I dok traju poslednje pripreme za sadnju o kišnim baštama i njihovoj ulozi u urbanim sredinama razgovarali smo sa Milicom Damnjanović Zantvoort, pejzažnom arhitekticom projekta.
- Milice, ti si pejzažna arhitektica, koja je tvoja uloga u ovom projektu i šta je bio tvoj motiv da mu se priključiš?
Još kao studentkinji pejzažne arhitekture bilo mi je jasno da je pejzažna arhitektura jedna od ključnih profesija neophodnih da bi se umanjile posledice klimatske krize u gradovima. Pejzažna arhitektura je disciplina koja kombinuje estetiku, ekologiju, zaštitu životne sredine, urbanizam i socijalne nauke kako bi stvorila pre svega funkcionalne, a onda i estetski prihvatljive prostore. Kišne bašte su se meni činile kao logičan korak ka unapređenju funkcionisanja Beograda u kom živim, a u razgovoru sa ljudima iz različitih gradova širom Srbije, činilo se da je logično da se ovaj princip primeni i na ostale gradove koji, kao i mi, muče muku sa bujičnim poplavama nastalim usled klimatske krize.
Ideja kišnih bašti nije originalna. U Kopenhagenu, ovaj način rasterećivanja gradske vodoodvodne infrastrukture i stvaranje funkcionalnih gradova postoji već više od sedamdeset godina.
- Možeš li da nam objasniš šta je kišna bašta, koja je njena svrha?
Glavna funkcija kišne bašte je ublažavanje efekta klimatske krize na gradske sredine. Kišna bašta je jednostavan sistem koji se zasniva na korišćenju fizike, hemije, biologije, botanike i pre svega — logike. Istina, kad se nabroje sve ove nauke, zaista zvuči strašno i komplikovano. Ali kišna bašta je sadnja u konusnim lejama u zemlji, odnosno udubljenje u zemlji čija je funkcija da primi određenu količinu vode tokom jačih padavina, a da zadrži vlagu što duže tokom sušnih perioda. Ove sadne jame su opremljene otpornim biljkama (neke od njih nekad nepravedno nazivamo korovom) i malčem. Različite dubine korena služe da zemlja upije veće količine bujičnih voda, a malč služi da zaštiti zemlju od dužih suša. Pored toga što pomaže da se voda brže upije, korenje biljaka takođe ima ulogu da voda u kišnim baštama bude upijena u jednom, a najviše dva dana.
Kišne bašte, iako prvenstveno povezane sa očuvanjem životne sredine, takođe imaju značajan uticaj na mentalno zdravlje i doprinose kvalitetu života svih nas. Ova prirodna okruženja pružaju prostor za relaksaciju, odmor i opuštanje. Fizički kontakt s prirodom dok se održava bašta ili se jednostavno boravi u njoj može smanjiti stres, poboljšati raspoloženje i smanjiti simptome anksioznosti.
- Da li bi nam mogla predstaviti kako kišne bašte funkcionišu danas u gradskim sredinama, kako to izgleda u praksi, kako će se praviti? I kada počinje sadnja?
U gradovima u Srbiji ovakvi sistemi ne postoje, tako da je ovaj projekat zaista prvi ove vrste u kod nas. Najbliži primeri su kanali širom Vojvodine, ali svakako da nije identičan sistem. U Kopenhagenu, kao što sam pomenula (gde sam se prvi put srela sa ovim pojmom), ove bašte postoje na svakoj slobodnoj zelenoj površini u gradovima, i upijaju i nekoliko miliona kubnih metara vode tokom jedne padavine. Naše kišne bašte, koje ćemo praviti ove sezone u okviru projekta A1 Srbija "Niklo kao ja", su pionirske, daleko manjih razmera, ali se nadamo da će biti pozitivan primer i gradskim upravama i organizacijama i grupama građana i pojedincima koji bi želeli da pomognu sopstvenim gradovima da se nose sa klimatskom krizom. 2023. godina je savršen primer krize za koju se pripremamo, sa više od 50 poplavljenih opština usled bujičnih poplava.
- Da li grad mora da ima neke preduslove za postojanje kišne bašte? I koliko je teško održavati kišnu baštu?
Sve gradske površine su pogodne za kišne bašte, dokle god nisu izdignute leje u gradskim sredinama, odnosno dokle god mogu da upijaju vodu sa sive infrastrukture. Održavanje postaje sve jednostavnije kako vreme prolazi, odnosno u prvih godinu dana je potrebno povremeno zalivanje sadnica posle prolećne/jesenje sadnje, a kasnije biljke same brinu jedne o drugima i potrebno je minimalno održavanje koje podrazumeva uklanjanje smeća, korišćenje prostora i eventualno praćenje stanja sadnica i njihova zamena ukoliko dođe do krađe ili fizičkih uništavanja sadnica, dok se zajednica ne navikne na njihovo trajno prisustvo.
Sve bašte biće prikazane na sajtu www.svetkakavzelis.rs, na kom će se odvijati glasanje za najlepšu.
(Telegraf.rs/PR)