Komunista, predsednik Srbije, Slobin saradnik, haški optuženik: Ko je bio Milan Milutinović

Vreme čitanja: oko 2 min.

Sa Slobodanom Miloševićem bio je prijatelj još iz studentskih dana

Foto: MANOOCHER DEGHATI / AFP / Profimedia

Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, ministar spoljnih poslova i potpredsednik Socijalističke partije Srbije, koji je preminuo danas u 81. godini bio je naš drugi predsednik.

Potom, bio je sekretar za prosvetu i nauku Srbije od 1977. do 1982. godine, zatim upravnik Narodne biblioteke Srbije od 1983. godine do 1987., te ambasador Jugoslavije u Grčkoj od 1989. do 1995., savezni ministar inostranih poslova dve godine i predsednik Srbije od decembra 1997. do decembra 2002. godine.

Haškom tribunalu se predao nakon isteka predsedničkog mandata, u decembru 2002. zbog optužbi za ratne zločine u toku sukoba na Kosovu i Metohiji. Sedam godina kasnije, 26. februara 2009. oslobođen je i proglašen nevinim.

Inače, sa Slobodanom Miloševićem bio je prijatelj još iz studentskih dana.

Od 1969. do 1971. bio je član predsedništva Socijalističke omladine Jugoslavije, potom društveno-političkog veća Savezne skupštine od 1969. do 1974. i član spoljnopolitičkog odbora. Istovremeno je bio predsednik Opštinskog komiteta Saveza komunista Vračara i član Gradskog komiteta SK Beograda, a  od 1974. do 1977. bio je Sekretar za ideologiju Gradskog komiteta Saveza komunista u Beogradu.

Milutinović je bio republički sekretar za prosvetu, nauku i sport od 1977. do 1982.

U toku svog mandata radio je na reformi obrazovnog sistema. Njegova uporedna istraživanja sistema visokog obrazovanja u Evropi objavio je u knjizi Univerzitet-Eppur si Muove,  reforma univerziteta-između tradicije i budućnosti.

Posle sekretarijata za prosvetu, nauku i sport, Milutinović je na javnom konkursu izabran na funkciju upravnika Narodne biblioteke Srbije u kojoj je radio do 1987.

Pod saveznim sekretarom Raifom Dizdarevićem 1987. Milutinović zauzima mesto u saveznom sekretarijatu inostranih poslova kao ambasador i šef sektora za štampu, informisanje i kulturu. Godine 1989. postao je ambasador SFRJ u Grčkoj. U bitnom delu (1992. do 1995) svog mandata na mestu ambasadora u Grčkoj, Milutinović je bio jedini ambasador SRJ u NATO državi-usled sankcija UN uvedenih 1992. novi ambasadori nisu mogli biti imenovani, dok Milutinovića Beograd nikada nije povukao.

U avgustu 1995, Milutinović je imenovan za ministra inostranih poslova SRJ. U novembru 1995. bio je jedan od glavnih pregovarača u mirovnim pregovorima u Dejtonu i jedan od pisaca dokumenata kasnije poznatih kao Dejtonski mirovni sporazumi, koji su doveli do trajnog prekida sukoba u Bosni i Hercegovini. Kao ministar inostranih poslova, potpisao je i nekoliko sporazuma između SRJ i njenog suseda Hrvatske, uključujući sporazum o normalizaciji odnosa.

Bio je u braku sa Olgom od 1970. do njene smrti godine 2017.  sa kojom je dobio sina Veljka (44).

Milutinović je bio iz stare beogradske porodice. Rođen je u Beogradu, od oca Aleksandra, građevinskog inženjera i majke Ljubice, istoričarke umetnosti. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a diplomirao 1965. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu.

(Telegraf.rs)