Danas je Vidovdan: Sećanje na kneza Lazara i junake sa Kosova, ne valja pevati a ovo treba uraditi

U crkvenom kalendaru ovaj dan je označen crvenim slovom

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Svetog mučenika kneza Lazara i Svete srpske mučenike, tačnije, danas je Vidovdan. U crkvenom kalendaru ovaj dan je označen crvenim slovom.

To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

Preporučujemo

Tokom Boja na Kosovu Knez Lazar je ubijen, od turske ruke, pošto je zarobljen. Prethodno, turskog sultana Murata ubio je srpski ratnik Miloš Obilić.

Imajući u vidu opšte okolnosti u kojima se Srbija našla te 1389, opredeljenje za borbu koju je predvodio knez Lazar, bilo je, racionalno gledano, svesna žrtva.

Odnos snaga bio je takav da je otpor Turcima mogao delovati uzaludnim, no verski i moralni motiv odredio je da se turskim napadačima ima pružiti otpor bez obzira na posledice. Ta bitka postala je odrednica srpske istorije, jedna od ključnih, pre svega zbog nesumnjive činjenice da je opredeljnje za borbu za Srbe tada bilo svesna žrtva.

Posle Boja na Marici, septembra 1371, Bitka na Kosovu 1389, bila je najkrupniji pokušaj otpora turskoj navali uopšte. Pretpostavlja se da se na polju Kosovu tada borilo 15 do 20 hiljada ratnika na srpskoj strani, protiv oko 30.000 turskih vojnika.

Postojeći, sada poznati izvori ne dozvoljavaju preciziranje, ono međutim što je nesumnjivo jeste da su žrtve na obe strane bile strahovite, a o žestini sukoba svedoči i jedinstven slučaj da su oba vladara poginula.

Smrt sultana Murata tada jedini je takav slučaj u celokupnoj turskoj istoriji. Mučenička žrtva Svetog kneza Lazara, i njegovih saboraca, dobila je postupno legendaran značaj za Srbe. Postala je deo nacionalnog predanja, večita podsetnica na neophodnost otpora i borbe. Sve potonje oslobodilačke borbe Srba uvek su bile i u znaku Kosova. V

odeća odrednica oslobodilačke borbe Srba tokom čitavog 19. veka bila je poziv na oslobođenje Kosova.

Odlučna pobeda Srba u Boju na Kumanovu 1912. i potom kod Velesa, dovela je do konačnog oslobođenja Kosova, kao rezultat Prvog balkanskog rata.

Važan datum tokom istorije Srba 

Vidovdan se takođe ispostavio kao važan datum u više navrata tokom istorije Srba. Na Vidovdan 1914, Gavrilo Princip, nacionalni revolucionar i sledbenik Mlade Bosne, izvršio je atentat na Franca Ferdinanda, prestolonaslednika Austrougarske monarhije. Taj događaj poslužiće vlastima u Beču kao izgovor za ultimatum i potom napad na Srbiju, čime je započeo Prvi svetski rat. Kraljevina Srbija je iz tog rata, po cenu stravičnih žrtava, izašla kao pobednica.

Plod srpske pobede bilo je stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, odnosno od 1929, Jugoslavije. Obrazovanje zajedničke države te 1918, po opštem uverenju, bilo je ostvarenje davnašnjih nacionalnih ciljeva okupljanja pod jednim državnim krovom zemalja koje su bili istorijski i etnički srpske, kao i drugih jugoslovenskih zemlja u skladu sa proklamovanim ratnim ciljevima Srbije decembra 1914, Niškom deklaracijom.

Na Vidovdan 1919. godine potpisan je Versajski mirovni sporazum, između zemalja pobednica Antante i Nemačke, vinovnice Prvog svetskog rata.

Godine 1921. Konstituanta odnosno Ustavotvorna Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je upravo na Vidovdan prvi Ustav zajedničke drzave otuda nazvan Vidovdanski. Na Vidovdan 1881, potpisan je sporazum između Srbije i Austrougarske, poznat kao Tajna konvencija.

Knez, potonji kralj Milan Obrenović preusmerio je tada spoljnopolitičku orjentaciju Srbije prema Beču, razočaran ponašanjem Rusije, počev od nametanja Sanstefanskog sporazuma marta 1878, kada je Rusija namerila da potpuno nasuprot životnim interesima Srba stvori Veliku Bugarsku.

Na Berlinskom kongresu ubrzo potom velike sile izašle su u susret interesima Srba. Ne samo da joj je priznata potpuna nezavisnost, nego je Srbija dobila i teritorijalno proširenje prema jugoistoku. Sastavni deo Srbije tada postaju Niš, Pirot, Leskovac, Vranje, Toplica. Sporazum iz 1881, ispostaviće se kao blagotvoran za ekonomski uspon Srbije tokom narednih decenija. Godine 1948, u Bukureštu je obelodanjena Rezolucija Informbiroa o stanju u KPJ, upravo na Vidovdan. Rezolucijom su pozivane takozvane zdrave snage da zbace vrh KPJ.

Godine 2001, na Vidovdan, Tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, izručen je Slobodan Milošević, prethodno predsednik Srbije i SRJ. Ako je verovati tadašnjim vlastima Srbije niko od njih u tom trenutku nije se setio da se izručenje događa baš na Vidovdan.

U savremenoj Srbiji Vidovdan je zvanični državni praznik, u znak sećanja i poštovanja prema svima koji su se tokom istorije borili za otadžbinu.

Spomenik na Gazimestanu 

Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra Prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića.

Posle Kosovske bitke, telo kneza Lazara (1329-1389) sahranjeno je u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.

U Ravanicu su mošti vraćene 1989. godine, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.

Običaji za Vidovdan

Veliki deo običaja je vezan za samo ime starog slovenskog božanstva i čulo vida.

Kada se ustane  prilikom umivanja treba izgovoriti ove reči: "Oj, Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio", kao što su radili naši stari da bi imali sreće u radu. Takođe se veruje da je sve što vidite na današnji dan veoma važno i da ćete upravo u stvarima koje vam upadnu u oči imati uspeha.

Ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi sve tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno.

U nekim sredinama, poput Mačve, danas su velike zadušnice. Izlazi se do podneva na groblje i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta žrtve svetom Vidu.

U Šumadiji se veruje da bi trebalo izneti stvari iz kuće da se provetre i napune dobrom energijom, ako vremenski uslovi to dozvoljavaju. Navodno treba izneti i novac, provetriti ga i izbrojiti, kako bi i ostatak godine bio unosan.

"Sveti Vide i vidova travo..."

Zbog svevideće moći starog slovenskog božanstva, Vidovdan važi i za dan proricanja i gatanja. Ovom danu se posebno raduju devojke, jer se dosta običaja vezuje za brzu i srećnu udaju.

Prema starom narodnom verovanju karakterističnom za Vlasenicu, devojke treba da sipaju vode u lonac, da uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i komad tkanine koja se prebaci preko lonca, pa pred spavanje izgovore reči koje će dovesti voljenog do njih:

"Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila da meni doleti, ako je gladan, evo mu hleba i soli da se najede, ako je žedan, evo mu vode neka se napije, a ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije da preko nje pređe."

Narod, takođe, veruje da se danas treba ubrati biljku koja je poznata kao vidac, vidić, vidovka ili vidovčica. Negde se to radi ujutru, a negde uveče, a tu biljku devojke i momci stavljaju pod jastuk, jer se veruje da će sanjati onog kome su suđeni.

Navodno devojke mogu i da prizovu svog budućeg muža ako na današnji dan uberu vidovčicu, jarkocrvenog malenog cveta i modru vidu, sličnog cveta, i stave ih pod jastuk pred spavanje. Tada kažu "Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak" i u narednih nekoliko dana će upoznati budućeg muža.

Ne radi se, a ne valja ni da se peva i igra

Stari savetuju da danas obavezno pojedete i neku zrelu voćku.

Na Vidovdan se ne radi, a ne valja se ni igrati i pevati, u znak poštovanja prema mrtvima. Često su stariji na današnji dan oživljavali sećanja na kneza Lazara i junake poginule na Kosovu.

Verovalo se i da reke u ponoć postanu crvene u znak sećanja na mnoge srpske borce koji su pali u borbi za otadžbinu. Zbog toga ispoštujte bar jedan običaj na današnji dan – zapalite sveću za sve njih.

(Telegraf.rs)